Откуп вишкова кромпира иде предвиђеном динамиком

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Министарство пољопривреде успело је да нађе решење за пласман вишкова кромпира, тако да ће око 250 тона домаћег кромпира произведеног у селима код Горњег Милановца завршити на рафовима маркета широм Србије.
krompir
Фото: Танјуг (видео)

Државни секретар у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Жељко Радошевић каже да се настоји да се изнађе адекватно решење за вишкове робе који су се појавили кад је у питању производња кромпира.

Наводи да су маркети који послују у Србији показали добру вољу и да откуп иде предвиђеном динамиком.

"Осим Лидла, трговински ланац Гомекс откупио је одређене количине рода у селима у околини Ивањице, а Делезе у нововарошким селима", рекао је Радошевић.

Како преноси РИНА, откуп кромпира у селима горњомилановачке општине и даље траје.

Након првих камиона у Горњим Бранетићима, данас су на утовар стигли и шлепери у село Горњи Бањани који ће тоне овог поврћа превести до ланца Лидл маркета, са којима је Министарство пољопривреде обезбедило сарадњу.

У плану је да у наредна четири дана од произвођача из овог краја буде откупљено 11 шлепера.

"Ово је наша сламка спаса, не знамо шта ће бити са остатком робе, али надамо се да ће и она наћи купца", каже произвођач Павле Деспотовић из села Горњи Бањани.

Навео је да кромпир никад боље није родио, али да потражња никад није била мања.

Каже да су претходне године биле добре и да су се онда многи одлучили да саде кромпир.

"Сада је дошло да закрчења у том ланцу понуде и потражње. Ми као поједничани произвођачи смо немоћни и тек кад се у причу укључило ресорно министарство успели смо да изађемо из ове безизлазне ситуације", рекао је Деспотовић.

Навео је да произвођачи неће имати добит, али да им је важно да не буду у огромном минусу и да бар покрију трошкове производње.

Произвођачи кромпира су спремни да улажу и прилагоде се захтевима тржишта користећи субвениције државе, али само ако би били сигурни да имају обезбеђен пласман.

Пољопривредник Божидар Василијевић из села Полом је рекао да се пољопривредном производњом људи у селима таковског краја баве деценијама и да је јасно да се морају прилагодити тржишту и закону понуде и потражње.

"Задруге би биле адекватно решење, јер преко њих много лакше и брже се проналази начин да се роба пласира до купаца, него да свако појединачно куца на њихова врата", рекао је Василијевић.

Навео је да им је Минситарство пољопривреде изашло у сусрет и помогло, јер је посредник био неопходан како би се откупили вишкови који на лагеру стоје већ месецима.

Због начина производње, кромпир са територије горњомилановачких села важи за један од најквалитетнијих и може да испуни строге критеријуме купаца, али за робу друге и треће класе могло би се пронаћи решење у прерађивачкој индустрији, па се увелико преговара са неколико компанија, преноси РИНА.

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести