Најугроженије су бресква и кајсије, кажу за Радио- телевизију Србије стручњаци.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, Зоран Кесеровић објашњава за РТС како заштитити воћњаке од климатских промена.
У марту и априлу следи цветање и прецветавање воћа а у тој фази су штете навеће, уколико температура падне испод нуле.
Он каже да је најбољи начин да се воће заштити од ниских температура употреба антифрост система који су делотворни до минус седам Целзијусових.
Ми смо то користили код јабучастих воћних врста али добро је што смо кренули и код коштичавих воћних врста, код трешње и код кајсије. Могу се користити ветротурбине, убацивање топлог ваздуха али и примитиван начин, коришћење бала, објашњава професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Додаје да пољопривредници греше када мисле да ће са касноцветним сортама избећи измрзавања и напомиње да је најбоље комбиновати рано цветне и касноцветне сорте јер се никада не зна шта нас очекује.
Упозорава да онима који у лето уђу без губитака, борба са последицама климатских промена тек предстоји.
Очекују нас сушна лета, са кратким периодима обилних киша. Неће нас по свему судећи заобићи ни град, односно олујно невреме које је гост у нашој земљи последњих 15 година, истиче Кесеровић.
Према његовим речима, морају се подизати засади са противградним мрежама, јер они не штите само од града, већ и од високих температура.
Треба размишљати и о сортама. Постоји отпорност појединих сорти на опадање плодова, наглашава професор Кесеровић и предвиђа да ћемо упркос свим изазовима, ове године убрати око милион и 350 хиљада тона воћа, 150.000 тона више него лане.
Највише очекује од шљиве, јабуке и крушке јер им је време ишло наруку.
Дневник/РТС
