довољно возача који ће радити у транспорту робе и путника па ће нам аутобуси и камиони стајати на паркилиштима уместо да возе иностраним друмовима. Наиме, председник Пословног удружења у друмском саобраћају „Међународни транспорт” Душан Николић тврди да тренутно једва успевамо да покренемо сва возила у међународном транспорту, али да ће за неколико година бити више камиона на паркинзима него на путевима.
– У Србији има 100.000 привредних возила, од којих је 10.000 у међународном превозу, а за њихово коришћење потребно је 120.000 возача и још око 20.000 људи који ће возила одржавати – упозорава Николић. – Сада још и успевамо некако да покренемо возила, али бојим се да ће за неколико година то бити немогуће. Наш школски систем није прилагођен потребама привреде и ако се овако настави, нећемо моћи да обезбедимо 140.000 људи који ће радити у транспорту робе и путника.
Колико је већ присутан недостатак возача најбоље илуструје упозорење власника превозничког предузећа „Еурошпед” из Београда Драгана Стојановића, који истиче да су његови возачи „све старији и све лошије раде, а млађи су још лошији од њих и свака нова генерација је све гора”. Он, како каже, обезбеђује посао за 25 возача чији је просек старости око 50 година, а међу њима има и пензионера па најстарији од њих има 67 година.
– Сваки нови возач треба да прође обуку од најмање шест месеци, коју му ја плаћам. То не би било скупо када бих тиме заиста обезбедио професионалца и не бих стрепео да ћу за коју годину морати и ја да возим камионе да не би стајали на паркингу – рекао је Стојановић.
У Србији се тренутно за возаче школује око 3.000 ученика, који нису прошли било какав тест да ли су способни да задовоље захтеве те професије. Дошколовање возача кошта од 1.500 до 2.000 евра, и то је трошак који већина младих, који чак и заврше школу за возаче, себи не може приуштити.
Приватни превозници би морали да плате ту додатну обуку, али велико је питање да ли су за то спремни и да ли имају гаранцију да ће возачи које додатно обуче остатити да возе за њихово предузеће.
С друге стране, млади возачи „беже” од приватних газда јер тврде да траже од њих да раде од јутра до мрака, чиме крше прописе и ризикују сопствени живот, али и туђе.
Љ. Малешевић
Свим државама недостају шофери
Готово свим државама у Европи недостају квалификовани возачи, тако да ми нисмо изузетак.
Статистика показује да је од 36 држава, у чак 23 радно место возача међу првих десет које послодавци најтеже попуњавају. То све, опет, значи да ће најквалификованији возачи из Србије лакше налазити посао негде преко границе, а да проблем мањка радне снаге остаје овде.
