Агрономи упозоравају да се одлагање не може толерисати у недоглед јер касније сетве доносе умањене приноса.
- У овом послу најважније је посејати декларисано семе јер ће се само сејањем квалитетног семена добити уједначено ницање здравих и виталних биљака рекао је за „Дневник” проф. др Мирослав Малешевић. - Под квалитетним семеном се подразумева да је пшеница произведена под контролом од сетве до продаје, по тачно утврђеној процедури, где су познати и потврђени сви параметри неопходни за успешну сетву. То је семе са „писменом потврдом” о квалитету
Међутим, у сетви пшенице присутне су дугогодишње слабости, пошто процене кажу, истиче проф. др Малешевић, да се на нашим пољима посеје око 40 па и до 60 одсто жита које није декларисано, такозвана „таванка”, коју ратари само дорађују не би ли уштедели. Али и да не гледају на тај трошак, не би било декларисаног семена довољно за све.
- У овој сетви имамо око 60.000 тона декларисаног семена потребног да се посеје највише 240.000 хектара пшенице - казао је проф. др Малешевић, сматрајући да би ове јесени могло под житом бити највише 500.000 хектара жита. Прошле године имали смо је око 720.000 хектара.
Пољопривредници се у сетви пшенице руководе ценом жита на домаћем и страном тржишту, која је тренутно на Продуктној берзи Нови Сад 20,9 динара, и што је гајење пшенице први приход у години, мада добро знају да пшеница не доноси профит какав могу добити од кукуруза или соје, а нарочито шећерне репе.
Пшеница је једина биљна врста од које се прави хлеб и мноштво пекарских производа и може да замени многе крмне биљке у исхрани стоке. Она регулише закоровљеност, омогућава обнављање структуре и плодности земљишта. Другим речима, ова племенита биљка је била неопходна у структури сетве на сви меридијанима и географским ширинама света - навео је проф. др Малешевић. - Међутим, њену вредност не могу да сагледају сви они који воде аграр. Због тога што немамо стратегију у производњи хране, нема планова сетве и структура биљне и сточарске производње, полако али сигурно, постајемо увозници хране.
- Гледајући на то колико имамо декларисаног семена, проценат „семена с тавана” сигурно ће ове јесени, нажалост, бити и већи од 60 процената, премда никако не би требало сејати дорађено семе у сопственом газдинству. Таква пшеница у жетви доноси мањи принос и лош квалитет зрна. Упрвао у недавној жетви највише имамо таквог хлебно зрно - истакао је Малешевић. - Тренутно имамо велике залихе жита које не можемо да продамо, не само због украјинске пшенице, већ што је домаћа пшеница произведена од недекларисаног семена, што нам је лош сортимент, имамо бројне слабости у примењеној технологији гајења, полегање усева, неповољне временске услове, неадекватну заштиту усева од бројних болести... То је довело до великих губитака приноса и драстичног пада технолошког квалитета ове године. Пад запреминске масе (хектолитар) за 10–15 кг у односу на СРПС-стандарда (76 килограма) чини велики удео овогодишњег рода неупотребљивим за прераду – млевење.
Осим декларисаног семена, наглашава проф. др Малешевић, ратари би требали да припреме њиве тако што ће по ораницама посути око 60 килограма азота по хектару, око 40-50 килограма фосфора по хектаур и од 20 до 40 килограма калијума
- Колико год су ратари у губцима због ниске цене пшенице, требало би да квалитетно обаве сетву,како би догодине имали више приносе и бољи квалитет зрана - саветује проф. др Мирослав Малешевић.
З. Делић
