Очекивања су да ће ове сетве пшенице бити мање посејано него прошле, пошто на Продуктној берзи Нови Сад килограм жита вреди само 22 динара килограм. Ипак, пшеница ће се сејати ако не због цене, онда због плодореда.
У лањској сетви имали смо више посејаног жита него 2021. године јер су ратари били понети добром ценом хлебног зрна, које је током октобра коштало од 35 до 40 динара.
Према подацима „Жита Србије”, прошлог октобра пшенице је било посејано на приближно 720.000 хектара, са којих је добијено 3,46 милиона тона жита, а у сетви 2021. године жита смо имали на близу 621.000 хектара.
- Уз 3,46 милиона тона жита, нама је сада пред нову сетву остало непродатог жита и од прошле године око 1,2 милиона тона, па ће и тај вишак жита од више од 4,6 милиона тона имати утицаја на коштање житарице у наредном периоду, поготово што пшеница ни на светском тржишту није знатније скупља. Када се зна да су домаће годишње потребе око 1,6 милиона тона, онда је јасно с каквим се вишком суочавамо. Вишак је обори цену, а због ниске цене, паори не журе да сеју хлебно жито и ове јесени, па се тако круг затвара…
Пољопривредник из Кисача Јозеф Фокман казао је за „Дневник” да ће пшеницу сејати на упола мањој површини у односу на прошлу годину. Набавио је, казао је, вештачко ђубриво, а није још купио семе.
Пре неколико дана, додао је, добио је други део субвениција које држава даје по хектару као подстицај за биљну производњу до 20 хектара, у висини од 18.000 динара.
- Пшенице ћу сејати тек крајем октобра када захлади, јер сам је лане сејао раније па су ми пшеницу напале штеточине, и на мањим површинама због ниске цене. Прошле године у сетви рачунао сам да ће килограм новог рода ове године бити око 35 динара, колико је пшеница коштала у октобру 2022. године - истакао је Фокман. - У то време нико није очекивао да ће жито у жетви годину дана касније бити свега 20 динара, а сада скупље за само два динара. Мада сам имао добре приносе, нисам успео да покријем трошкове сетве. У губитку сам и због ниске цене кукуруза и соје, које сам још сејао. У дебелом минусу су и други земљорадници и зато ће пшенице бити сигурно мање посејано.
Стручњак за пшеницу проф др Мирослава Малешевића за „Дневник” је рекао да би било пожељно да ратари купе квалитетније сорте и побољшиваче.
- Овогодишње искуство нам је показало да су домаће сорте нарочито оне квалитетне дале добре приносе поготово у централним деловима земље ,а да су оне мање квалитетне (хлебне и основне ) оствариле бољи род од већине страних сорти- навео је проф. др Малешевић.- За успешну производњу пшенице потребно је да се пре сетве унесе у земљиште око 60 килограма азотног ђубрива по хектару, око 40 до 50 килограма по хектару фосфора и 20 до 40 килограма калијума .
Прошле сетве, подсетио је ,саветовано је одлагање сејања за другу половину октобра због могућности појаве инсеката који преносе вирусна обољења, лисних ваши и цикада.- Одлагање сетве се може толерисати само до 10.октобра , јер после тог датума приноси жита падају.
Проф.др Малешевић је још навео да због огромних количина пшенице на залихама , слаб промет на домаћем тржишту и нејасне могућности извоза домаће пшенице реално би било очекивати да се овогодишња сетва обави на 400.000 до 500.000 хектара.
Фокман каже да није правио рачуницу колико ће га коштати сетва пшенице, али је навео да је килограм семена тренутно 70 динара и да по хектару треба од 220 до 250 килограма семена. - Семе је сада 70 динара, али ће сигурно бити и скупље јер, како сетва буде одмицала, трговци ће повећавати цене. И цена вештачког ђубрива ће сигурно бити виша него што је тренутно - казао је Фокман и навео да му је остало ђубрива од раније сетве шећерне, када је килограм вештака платио 6.200 динара.
Аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан казао је за „Дневник” да ћемо ове године имати сигурно мање посејане пшенице, али да због тога не треба да будемо забринути. - За Србију је сасвим довољно да пшенице има на 300.000 хектара и да на тим површинама буде пшенице, у просеку, пет тона по хектару. Нама је довољно 1,6 милиона тона жита за потребе становништва, семе и Републичке робне резерве, где треба да буде смештено увек десет одсто пшенице у односу на потребе становништва.
Навео је да ће пшеницу овог октобра највише сејати земљорадници због плодореда, а свима којима житарица није потребна ради тога, неће је сејати, због ниске цене.
- Пољопривредници су ове године због јефтине пшенице у губицима јер су трошкови лањске сетве коштали око 166.000 динара по хектару па је спрам тог издатка пшеница требала да буде 33,3 динара килограм, уколико је просечан принос на пољима био пет тона по хектару. - Дакле, паори су се заглавили у дебели минус, па ће им бити тешко да обаве сетву пшенице.
З. Делић
