- То је тешко, јер се Србија такмичи са земљама које су већ у Европској унији, као што је Бугарска и Румунија, које имају исти проблем, као и са суседним земљама - рекао је Верхеијен, додајући да и те земље имају исте могућности и шансе, односно имају јефтину радну снагу, сличне вештине, квалификације и пословно окружење.
Србија је и те како свесна да се све земље у региону разним субвенцијама и повластицама боре за нове инвестиције које са собом доносе не само новац у републичку касу, већ и нова радна места па самим тим и смањење броја незапослених. Управо због тога и мора увек да понуди нешто “више” како би инвеститори одабрали улагања овде, а не у комшилуку.
Да се у Србији већ дуго ради на борби за инвеститоре, као и да се у томе бележи успех, сведочи и податак Народне банке Србије да је до првог кварталу ове године код нас стигло 26,9 милијарди евра страних директних инвестиција и да се наша држава сматра једном од најатрактивнијих инвестиционих дестинација у Источној Европи. Да није тако, не би данас у Србији били Теленор, Сименс, Бош, Филип Морис, Сваровски, Сител, Мајкрософт, Геокс, Таркет, Џонсон контролс, Леони, Делез, Гаспром...
То што су оне присутне у Србији и запошљавају велики број наших радника није довољно за даљи привредни раст и због тога се ради на привлачењу нових страних инвеститора, а парнтери се траже у земљама које имају новац и које су иначе заинтересоване за проширење на ово тржиште. Ту су пре свега већа улагања Кине, Турске, Русије, Саудијске Арабије, Белгије, али и других држава чије су компаније већ стекле завидан углед и које могу да у својим погонима запосле што већи број радника.
Колика је добробит за цело друштво од страних инвстиција најбоље се види у Војводини у којој тренутно послује чак 297 страних компанија које су укупно уложила око 6,7 милијарди евра и, што је најважније, запослиле 67.600 радника. Највише новца у Војводини уложено је у агробизнис и то 2,2 милијарде евра. Но, ако се посматра број запослених у Војводини, према подацима Фонда за подршку страним инвестицијама, највише новозапослених је у ауто индустрији и металском сектору.
Тако су немачке компаније, које су међу најбројнијим у Војводини, највише улагале у аутомобилску индустрију, али и у металску, фармацеутску и прехрамбену. Оне су овде уложила више од милијарду евра и у немачким компанијама ради 12.000 радника из Војводине. Француске компаније у Војводини тренутно запошљавају 5.000 радника, а њене инвестиције су преко 800 милиона евра. На територије Војводине послују чак 22 француске компаније у грађевинарству, аутомобилској индустрији, металском сектору, банкарству, информационим системима и пољопривреди.
Почетком године у Руми је с радом почела француска компанија “Хачинсон” у коју је уложено 7,3 милиона евра, а реч је о фабрици делова за ауто индустрију. Међутим, тешко да би француска компанија одабрала баш Срем за своју инвестицији да општина Рума, поред гаранција које даје држава Србија, није инвеститору уступила 7,8 хектара земљишта на коме је изграђен производни погон на око 6.000 квадрата.
Део војвођанских општина постао је свестан да мора, поред основних услова као што су добра инфраструктура и повезаност са слободним зонама, инвеститорима обезбедити “оно плус” да би је они баш изабрали и, то увелико чине. Тако је Зрењанин само захваљујући погодностима које је понудио страним инвеститорима успео да обезбеди отварање чак 28 нових погона страних инвестиција, од којих је највише италијанских. Италијанске компаније као добро место за улагање бирају и Бачку, па су тако присутни у Суботици односно Бајмоку.
Љубинка Малешевић
