предвидео је да социјални партнери имају обавезу да потпишу нове уговоре прилагођене измењеном радном законодавству.
Колективни уговори су за запослене веома важни јер им једино они могу гарантовати више него Закон о раду. Њиме у директним преговорима с газдама уговарају бољу цену раду, више новца за топли оброк, регрес, превоз, разне накнаде, али и цену и услове рада, боловање, прековремени рад... Другим речима, само уколико имају закључене колективне уговоре, могу се надати већој заради, али и имати гаранцију да ће се договорено поштовати. Управо због тога много је послодаваца који у законском року нису пристали на то да са својим запосленима потпишу нове колективне уговоре јер им се много више исплати да примењују Закон о раду, односно да усвоје Правилник о раду, који даје само онолико колико закон прописује. И овога пута показало се да су колективне уговоре углавном добили они чији је послодавац држава, а да је он изностао у приватном сектору.
Ресорни министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин објашњава да држава не може никоме наредити да потпише колективни уговор са запосленима, али да може препоручити и охрабрити послодавце да што пре нађу прихватљиво решење.
У Унији послодаваца Србије истичу да синдикати у приватном сектору нису журили да покрену процедуру око нових уговора, чекајући да стари што дуже важе, додајући да су за сада добили једино предлог гранског уговора за област хемије и неметала.
– Погледали смо тај уговор из хемије и неметала и сматрамо да је коректан – рекао је Небојша Атанацковић из УПС-а. – У великој мери зависи шта друга страна тражи, тако да некад, уколико су ти захтеви претерани и не могу се испунити, yаба преговарање.
Синдикалци пак истичу да ће и колективни уговори показати да запослени у оним предузећима у јавном сектору чији је власник држава добијају много повољније колективне уговоре и много брже.
– Тамо где једноставно врло тешко функционише и привреда уопште, вероватно ћемо само преписати Закон о раду и нешто мали изнад тога или уопште нећемо имати колективне уговоре – напомиње Зоран Михаиловић из Савеза самосталних синдиката Србије.
Сви запослени који су остали без потписаног колективног уговора наставиће да раде Правилнику о раду, који пружа знатно мање могућности од тог посебног акта. Но, никада није касно да се колективни уговор потпише. Рок јесте истекао јуче, али, ако се запослени и газде накнадно договоре, нема правних проблема за потписивање колективног уговора.
Помоћник министра за рад Зоран Лазић објашњава да је јуче истекао рок до када су важили стари колективни уговори, а да синдикати и послодавци треба да наставе преговоре о новим и оног тренутка када их потпишу, они ступају на снагу.
– Вакуум који настаје од 30. јануара до закључења новог колективног уговора покрива се правилником о раду, а тамо где га нема, примењује се директно Закон о раду – рекао је Лазић. – Уколико до јуче није потписан нови колективни уговор, послодавац има обавезу да донесе правилник о раду којим уређује радне односе, односно права, обавезе и одговорности запослених и послодавца у предузећу.
Љ. Малешевић
Морају да се договоре
Треба истаћи да, ако то већ није урађено до истека рока, ни будући колективни уговори не могу бити потписани без договора синдиката и послодавца. Без њиховог договора не може чак бити донет ни Правилник о раду који би покривао период до усвајања новог колективног уговора. Другим речима, газде које су одбијале да потпишу колективни уговор до истека законског рока не могу се надати да ће након тога имати могућност да их сами пишу. Мораће опет да седну за сто са синдикатима и пронађу прихватљиво решење.
