Судија је образлажући пресуду рекла да је неуропсихијатријским вештачењем утврђено да је оптужени за време убиства није био свестан свог дела.
Суд је ослободио Дудића плаћања судских трошкова и продужио му чување у затворској болници до упућивања на извршење мере.
Након изричања пресуде. отац оптуженог, Ђорђе Дудић, почео је да аплаудира и рекао судском већу "свака вам част", као и "желим вам свима такву правду".
Поступајући тужилац Горан Медаковић је у завршној речи рекао да је несумњиво утврђено да је Дудић извршио противправно дело и да у тренутку тог дела није био свестан, те да је био у психотичном стању које је слично шизофренији.
Тужилац је тражио да му суд изрекне меру безбедности обавезног психијатријског лечења и чувања у здравственој установи.
Адвокатица оптуженог је у завршној речи рекла да је утврђено да је он починио дело, али и да су вештаци потврдили да је за време убиства био неурачунљив.
Она је тражила од суда да Дудића ослободи од трошкова судског поступка, наводећи да он нема имовину нити стално запослење, те да би на тај начин угрожио егзистенцију своје породице.
Адвокат оштећеног сина убијене жене, а оца оптуженог, у својој завршној речи тврдио је да је Дудић урачунљив и противио се да му суд изрекне само меру, већ је захтевао да му се суди као урачунљивој особи.
Дудић је током излагања одбране на претходном рочишту признао да је крив за убиство своје баке, тврдећи да се не сећа самог извршења дела.
Вештак психијатар Светислав Мишковић је у току суђења рекао је да је Дудић у време извршења кривичног дела био у стању потпуне неурачунљивости и да му је дијагностикован акутно-пролазни душевни поремећај сличан шизофренији, те да су његове способности да схвати озбиљност дела биле искључене.
Адвокат оштећеног Ђорђа Дудића је рекао да се придружује кривичном гоњењу и да истиче имовинско-правни захтев.
Оптужени Дудић је својој баки, ножем и шрафцигером задао више убодних рана, од којих је она преминула.
Сумња се да је Дудић дошао код баке у стан и тражио од ње новац за дрогу, а након што је рекла да нема, он је убио.
Убиству Десанке присуствовао је њен други унук, који због повреде ноге није могао да реагује.
Дудић се на саслушању у Вишем јавном тужилаштву у Београду бранио ћутањем.
