Овога пута петоро српских држављана ухапшено је у Француској јер су пљачкали луксузне викендице у Кану и Монаку. Ухапшеној петорки суд у Француској одредио је притвор и полицији наложио да се истрага настави да би се утврдили и пронашли сви чланови те добро организоване криминалне мреже.
Наиме, како преносе француски медији, утврђено је да је криминална група дошла из околине Париза, а да су јој мете биле луксузне куће и апартмани, у којима након њихове посете није остајало буквално ништа. Досадашњом истрагом утврђено је да су провалили у три виле у Кану и једну у Монаку, а сумњиче се за још велики број пљачки.
По писању француских медија, они су ухапшени прошле недеље на делу у акцији Антикриминалистичке бригаде француске полиције. Српски држављани су приликом хапшења покушали да побегну аутомобилом и тада су ударили у два полицијска возила. Приликом судара повређена су двојица полицајца, а код осумњичених је, осим алата за обијање, пронађен и аутоматски пиштољ.
Последњи пут за већу акцију „Пантера” чуло се пре две године. Тада је из једне зграде у јувелирској четврти Хатон гарден, у Лондону, где већина јувелира држи накит, „испарио” садржај из чак 72 сефа, укупне вредности 60 милиона фунти. „Пантери” су се тамо вратили „на место злочина” после 22 године.
Банда „Пинк Пантер” се „прославила” пошто је у Лондону 1993. из једне јувелирнице украла дијаманте вредне 575.000 фунти и затим их сакрила у кутијици с кремом, попут криминалаца из филма „Повратак Пинк Пантера” из 1974. године.
Поједине стране безбедносне агенције сматрају да су „Пинк Пантери” одговорни за пљачке у Дубаију, Швајцарској, Јапану, Француској, Лихтенштајну, Немачкој, Луксембургу, Шпанији и Монаку. Њихов плен, наводно, износи више од 500 милиона долара. Британски листови наводе да су многи чланови банде Срби и да имају јаке везе с криминалцима из Хрватске и Црне Горе, као и да су одговорни за више од 150 пљачки широм Европе, али чак и у Дубаију и Јапану.
„Ружичастој” банди се приписује и да је 2. маја 2002. опљачкала ексклузивну јувелирницу „Граф” у Њу Бонд стриту у Лондону. Тог дана су Предраг Вујошевић и његова саучесница, коју је Скотланд јард означио као „неидентификовану Британку”, ушли у радњу у лондонском Вест енду и тражили да погледају прстен вредан 37.000 фунти. Док су њих двоје разгледали прстен и тако одвлачили пажњу особља, у јувелирницу је упао Небојша Денић, с периком на глави и „магнумом .357” у руци. С њим је био и Милан Јоветић. За око три минута, Денић је покупио накит вредан око 23 милиона фунти, дао га Јоветићу и кренуо да бежи. Није стигао далеко. Двојица присебних чувара успела су да га савладају. И Јоветић, Вујошевић и неидентификована Британка су се дали у бег.
Након што су успели да побегну, Јоветић је плен предао Вујошевићу и они су се растали. Денић је завршио у истражном затвору, а убрзо му се тамо придружио и Јоветић. Вујошевић је успео да побегне у Француску, али је у лето 2004. и он ухапшен, када је откривено да је путовао с фалсификованим чешким пасошем.
Следећа пљачка која је привукла пажњу светских медија, а приписује се групи балканских љубитеља скупоценог драгог камења, извршена је 16. децембра 2003. у Франкфурту, када су – по резултатима истраге – Владимир Лекић и Зоран Костић, обојица држављани Црне Горе, из једне златаре однели 18 сатова укупно вредних око 400.000 евра.
Светску „славу” „Пинк Пантерима” донела је пљачка јувелирнице Ле Супре – Диамант Цоутуре де Маки, 5. марта 2004, у токијској пословној четврти Гинза. По налазима јапанске истраге, Нишлијка Снежана Панајотовић и британска држављанка Дороти Фасола Меј биле су извидница током пљачке и, након што су им дале сигнал да је „ваздух чист”, у радњу су ушли Александар Радуловић и Ђорђије Рашовић.
Из поступка који је пред Специјалним судом у Београду вођен против Радуловића, Рашовића и Панајотовићеве сазнало се да је Радуловић, након што је ушао у јувелирницу, сузавцем попрскао једног од четворице продаваца и неколико пута га ударио песницом у главу, а затим угурао у тоалет и закључао. Након тога је брзо чекићем поразбијао стаклене витрине и повадио накит. Најскупљи комад украденог накита била је чувена огрлица од 125 карата „контеса од Вендома”, која је у себи имала 116 мањих дијаманта и један крупан, а њена вредност је процењивана на близу 27 милиона долара. Уз огрлицу, пљачкаши су однели и одговарајуће минђуше. Тај сет накита био је најдрагоценији у токијској златари и стајао је изложен читавих 13 година пре него што је украден.
„Пинк Пантер” не постоји као јединствена организована криминална група већ се тако може назвати тип пљачке, сматрају у српској полицији. За ту банду се први пут чуло 2003. године и од тада је постала прави урбани мит. Приписују им се готово све спектакуларне пљачке златара и јувелирница у последњих десетак година, али упућени тврде да је прича о њима „пренадувана“.
У нашој полицији сматрају да је „Пинк Пантер” начин пљачке, али да не постоји директна организациона веза између случајева.
У иностранству постоји више различитих група пљачкаша чији су чланови с простора бивше Југославије, указују из УКП МУП-а. Ако би се говорило о „Пинк Пантеру”, онда је то начин пљачке, а не јединствена организација. Такође, битно је разбити мит да су све те групе неки модерни Робини Худови јер пљачкају богате, а наводно никада не повређују људе. Постоји много примера када су радници у нападнутим објектима имали озбиљне трауме, па били чак и рањавани.
Колико је феномен „Пинк Пантера” интригантан страним медијима види се кроз многобројне чланке у којима се они означавају као главни кривци за готово сва крупна разбојништва. Ако се суди по страној штампи, сматра се да су „Пантери” јединствена организација. Процене полиције крећу се од 60 до 200 чланова широм света, а говори се о стотинама милиона евра плена.
Н. С. Х.
