На почетку сваке сезоне из МУП-а апелују на грађане да се на купалиштима понашају одговорно: да не користе дивље плаже, да у воду не улазе неприпремљени и под дејством алкохола, а посебан апел се упућује родитељима – да малолетну децу не пуштају у воду без надзора.
Да се грађани не обазиру на упозорења показује црни биланс. Статистика показује да је од краја априла до септембра животе изгубило око 20 особа, махом деце и тинејџера, који су били полупливачи или непливачи.
Последња трагедија утапања догодила се у суботу после подне на мањем језеру код насеља Црна Бара у чоканској општини, на северу Баната, када је живот изгубио деветнаестогодишњи Горан Остојић из Подлокања.
Као што смо писали, иако је на прилазу језера истакнут натпис „Приватни посед. Забрањен улаз и купање!”, несрећни младић, који је био непливач, ушао је у језеро и нестао у дубокој води. Екипе Хитне помоћи из Кикинде и Чоке, када су дошле на лице места, могле су само да констатују смрт. Иначе, језеро се налази надомак Црне Баре, крај пута према Мокрину, и настало је вађењем песка и, по тврдњама мештана, прилично је дубоко.
Само дан раније, у Великој Морави удавили су се Драги Младеновић (64) и његова супруга Мирјана (64), а 23. августа двојица браће, петогодишњи Д. М. и седмогодишњи Д. М. Њих двојица су се утопила наочиглед родитеља на језеру Очага код Лазаревца. Малишани су у једном тренутку нестали испод површине воде, а родитељи су одмах позвали спасиоце, који су их убрзо извукли из језера. На лицу места пружена им је прва помоћ и покушана реанимација, али после једночасовне борбе, лекари су констатовали смрт двојице дечака.
Деца су честе жртве јер нису свесна свих опасности па их на реке и језера не треба пуштати без надзора. Родитељима се зато саветује да будно пазе на децу и да их никако не остављају саме на обали или у плићаку, већ све време морају бити с њима.
Код тинејџера и старијих, неки од најчешћих узрока утапања је прецењивање пливачких способности, као и недовољно добро познавање технике пливања. Ту су још и непознавање тла купалишта на којем су јер на речним и језерским дивљим плажама има делова где се дубина изненада повећава па неопрезни купачи могу изгубити контролу и тло под ногама. Опасност представљају и растиње, густа трава, корење или дубок густ муљ у води. Неопрезним купањем и пливањем може се упасти у такву средину и страдати.
Ту су и ваздушне и водене струје које купаче могу постепено одвући далеко од обале, тако да се неискусни пливачи и непливачи не могу сами вратити на обалу. Удаљавање од обале је реална опасност, а често се удаљавањем од обале изгуби осећај за даљину, па повратак може бити напоран и опасан.
Непријатељ купача који се нађу у проблематичној ситуацији је паника. У паници ни најбољи пливач не уме да реагује како треба, већ најчешће ради све супротно. У критичним ситуацијама у води, од кључног је значаја задржати присебност и размотрити могућности јер некад спас лежи и у томе да се човек препусти води и уз мало напора се извуче из те ситуације. Уколико се само свим силама труди да савлада струју или дубину, најчешће долази до губитка снаге и даха, и то је најопаснија ствар, појашњавају спасиоци.
Осим вирова и растиња, и стрма обала представљају велике опасности за купаче на плажама, нарочито за децу јер услед неопрезног ходања по таквој обали може доћи до одрона, урушавања или клизања, тако да се зачас могу наћи у дубокој води.
Бројни спасиоци, МУП и друге институције годинама убеђују грађане да је најбезбедније купање на званичним купалиштима, где су места за купање обележена и обезбеђена и где има спасилаца. Јер, по црној статистици, утапања су убедљиво најбројнија на дивљим и неуређеним купалиштима на којима нема спасилачке службе па је самим тим смањена могућност да ће неко уочити потенцијалног дављеника.
Д. Николић
