Зеленашењу коначно одзвонило?

као и начин и услове под којима се они стављају ван снаге. Тачно се дефинишу зеленашки, преварени или они уговори за које се користи монополистички положај на тржишту.

Такође, проширује се и списак услова захваљујући којима се неки уговор може сматрати зеленашким. Као пример наведен је уговор склопљен коришћењем туђег здравственог или другог тешког стања или социјалног положаја. То конкретно значи да се уговор може сматрати зеленашким ако је склопљен коришћењем туђег здравственог стања или социјалног положаја, односно они акти којим се неко задужује због лечења и немогућности да на други начин помогне себи или блиској особе. У ту категорију ће спадати и уговор који је склопљен с психички болесним особама које нису способне да саме расуђују и одлучују о исправности неких потеза које чине, па ни о позајмици на које треба да плаћају зеленашке камате.

Грађанским закоником  предложене су и значајне новине  код проузроковања штете, што је иначе најчешћи узрок многобројних судских и арбитражних спорова.  Сада се регулише субјективна и објективна одговорност, посебно за штету од опасних ствари и опасних делатности. Уводе се посебни видови одговорности који до сада нису постојали, као што су одговорност за штету од животиња, од грађевине и моторних возила, где власник животиње или кола, или грађевински предузимач исплаћују оштећеноме накнаду.

Проширена је и одговорност за штету на имовини физичких и правних лица услед терористичких аката и јавних демонстрација или манифестација.

Конкретно то значи  да уколико грађани или фирма имају штету од терористичких напада држава има обавезу да им исплати надокнаду, јер је она та која је обавезна за гарантовање ситугности грађана и њихове имовине. Надокнаду  који држава исплати грађанима или фирмама она касније надокнађује од оног за кога утврди да је одговоран за напад. У случају демонстрација и оштећења имовине или наношења повреда грађанима , штету плаћа организатор.

Посебан акценат у будућем Грађанском законику дат је за одговорности за почињену моралну односно нематеријалну штету, која је све чешћа у свакодневном животу. Тако се уводи накнада неимовинске штете у случају повреде заштићених права личности, али и накнади због повреде пословног угледа.

Предлаже се и допуна важећих решења и о другим изворима облигационих односа, па ће се сада она односити и на неосновано богаћење, на незвано вршење туђих послова и на једностране изјаве воље. Предложена су алтернативна решења и за хартије од вредности, јер је у претходне две деценије, посебно у процесу приватизације,  велики број грађана стекао акције, па самим тим треба повећати правну сигурност и законито понашање у промету.

Љ. Малешевић

Већа одговорност лекара, адвоката...

За одређене професије, које могу да проузрокују теже последице у обављању делатности, предложена је пооштреба професионална одговорност за причињену штету на основу кривице. То се односи на лекаре, адвокате, јавне бележнике, принудне извршитеље, инжењере...Тако проширена професионална одговорност претпоставља да ће се одређене професије и осигурати од одговорности.

Као алтернатива, предложен је члан који подразумева већу одговорност организатора спортних и других примедби, посебно код оштећења ствари.