КАМЕНИ КРСТ У УЛИЦИ ЦАРА ДУШАНА У ЗРЕЊАНИНУ Симбол добробити опстао на свом месту
Прво су били дрвени, а како је дрво брзо пропадало, заменили су их камени.
То су крстови, знамења која су се налазила на градским трговима или у деловима данашњег Зрењанина у којима је већинско становништво било православно. Претече су јавних споменика, а углавном су подизани као задужбина виђенијих грађана.
Крстове су подизали имућнији грађани у славу Божију и давали су их на старање Српској православној црквеној општини. Непосредан повод за подизање споменика могао је бити инспирисан неким приватним или историјским догађајем, или можда само жељом ктитора да улепша своје окружење. Веровало се и да крст на раскрсници штити од непогода и несрећа, обезбеђује здравље и добробит, па су оваква хришћанска знамења подизана и у насељима и на њивама и сеоским путевима.
Дрвени су нестали, преживели су неки гвоздени, а најпознатији градски завршили су у порти храмова.
Камени крст у улици Цара Душана, преко пута Ваведењске цркве и Основне школе „Ђура Јакшић“, један је од најмлађих градских крстова и једини који и дан-данас стоји на месту на ком је постављен. Подигнут је 1937. године, а на приближно истом месту је раније стајао дрвени, постављен вероватно током 19. века, о чему сведоче старе фотографије.
Када је тај пропао, угледни Зрењанинци Миливој и Вата Берберски подигли су камени крст као своју задужбину. За Миливоја се зна да је, осим што је био богат и угледан грађанин свог времена, три године обављао дужност председника Треће српске земљорадничке задруге.