– када је 2007. године из тржног центра „Wafi” у Дубаију отела накит вредан четири милиона долара. Он је, по писању медија, осуђен пред тамошњим судом на десет година затвора. Њему је, како се раније спекулисало, због те пљачке претила доживотна робија.
Иако медији у УАЕ не наводе његове име, по опису дела и тајмингу хапшења и изручења може се закључити да је у питању Борко Илинчић (34), припадник банде „Пинк Пантер” који је у фебруару 2014. године ухапшен у Шпанији, а у октобру прошле године изручен УАЕ. Илинчић је, по наводима оптужнице, био возач групе.
Његова улога била је да обезбеди возила за бекство из Дубаија, али и да једним од два украдена аутомобила пробије излог златаре, коју су потом остали чланови ганга похарали. Иначе, Илинчић је, како су медији писали, дијаманте које је добио као награду после пљачке, покушао да прода познатом златару Небојши Бојовићу, брату Луке Бојовића, који је у затвору у Шпанији.
Осим Илинчића, у УАЕ је суђено и Николи Милату (33), који је осуђен такође на десет година робије, и Милану Митићу (53), који је ослобођен оптужби.
Илинчић је, иначе, ухапшен у граду Алкала де Енарес, 35 километара североисточно од Мадрида, док је у изнајмљеном аутомобилу излазио из гараже једног хотела. Том приликом је код њега пронађен босански пасош с лажним именом.
Банди „Пинк Пантер” приписује се више од 120 пљачки широм света, током којих је украден плен вреднији од 140 милиона евра. Интерпол наводи да је банда „Пинк Пантер” међународна криминална организација специјализована за пљачку накита, а чини је више од 200 људи пореклом из бивше Југославије. „Прославили” су се пошто су у Лондону 1993. из једне јувелирнице украли дијаманте вредне 575.000 фунти и затим их сакрили у кутијици с кремом, попут криминалаца из филма „Повратак Пинк Пантера” из 1974. године.
„Ружичастој банди” се приписује и да је девет година касније, односно 2. маја 2002, опљачкала ексклузивну јувелирницу „Граф” у Њу Бонд стриту у Лондону. Тог дана су Предраг Вујошевић и његова саучесница, коју је Скотланд јард означио као „неидентификовану Британку”, ушли у радњу у лондонском Вест енду и тражили да погледају прстен вредан 37.000 фунти. Док су њих двоје разгледали прстен и тако одвлачили пажњу особља, у јувелирницу је упао Небојша Денић, с периком на глави и „магнумом .357” у руци. С њим је био и Милан Јоветић. За око три минута, Денић је покупио накит вредан око 23 милиона фунти, дао га Јоветићу и кренуо да бежи. Није стигао далеко. Двојица присебних чувара успела су да га савладају.
Следећа пљачка која је привукла пажњу светских медија, а приписује се групи балканских љубитеља скупоценог драгог камења, изведена је 16. децембра 2003. у Франкфурту, када су двојица држављана Црне Горе из једне златаре однели 18 сатова укупно вредних око 400.000 евра.
Светску „славу” „Пинк Пантерима” донела је пљачка јувелирнице „Le Supre – Diamant Couture de Maki” у токијској пословној четврти Гинза 5. марта 2004. По налазима јапанске истраге, Нишлијка Снежана Панајотовић и британска држављанка Дороти Фасола Меј биле су извиднице током пљачке и, након што су им дале сигнал да је „ваздух чист”, у радњу су ушли Александар Радуловић и Ђорђије Рашовић.
Из поступка који је пред Специјалним судом у Београду вођен против Радуловића, Рашовића и Панајотовићеве сазнало се да је Радуловић, након што је ушао у јувелирницу, сузавцем попрскао једног од четворице продаваца и неколико пута га ударио песницом у главу, а затим угурао у тоалет и закључао. Након тога је брзо чекићем поразбијао стаклене витрине и повадио накит.
Најскупљи комад украденог накита била је чувена огрлица од 125 карата „контеса од Вендома”, која је у себи имала 116 мањих дијаманта и један крупан, а њена вредност је процењивана на близу 27 милиона долара. Уз огрлицу, пљачкаши су однели и одговарајуће минђуше. Тај сет накита био је најдрагоценији у токијској златари и стајао је изложен читавих 13 година пре него што је украден.
За ту банду се први пут чуло 2003. године и од тада је постала прави урбани мит. Приписују им се готово све спектакуларне пљачке златара и јувелирница у последњих десетак година, али упућени тврде да је прича о њима „пренадувана“.
Колико је феномен „Пинк Пантера“ интригантан страним медијима, види се кроз многобројне чланке у којима се они означавају као главни кривци за готово сва крупна разбојништва. Ако се суди по страној штампи, сматра се да су „Пантери“ јединствена организација. У нашој полицији, међутим, сматрају да је „Пинк Пантер“ начин пљачке, али да не постоји директна организациона веза између случајева. У иностранству постоји више различитих група пљачкаша чији су чланови с простора бивше Југославије, указују из УКП-а МУП-а.
С. Х. Д.
