Од доктора Лазића опростиле су се и колеге у управа КЦ НИш.
"Човек који је часно, храбро и поносно, раме уз раме, на првим линијама фронта, стајао крај српске војске, у свим ратовима који су задесили нашу земљу и наш народ. Човек, лекар, војничина..који је спасао више од хиљаду живота на бојишту, оперишући и по три војника истовремено, радећи у ратној болници, на пољу и по 36 сати без престанка...", наведено је у ин мемориаму на сајту КЦ Ниш.
Како кажу, био је човек који је голим рукама, стискајући га, оживео срце ратника у источном Сарајеву, и да то срце и данас куца, да је са својим, српским народом, безброј пута победио.
"Др Миодраг Лазић, наш др Лаза и пред овог, невидљивог непријатеља, са којим се здравствени радници у Нишу, Србији, широм света, увелико боре, иако га је само два месеца делило од одласка у пензију, стао је поново храбро уз своје колеге, без обзира што је знао да је, због свог здравственог стања и сам угрожен", наводи се у поруци.
Додају да је поново Лаза био „на првој линији“, до самог краја...до тренутка, док није сазнао да је и сам оболео од вируса. Да је хиљаду битака добио, али да ову последњу, његово срце није издржало.
Доктор Лазић коронавирусом заражен је пре петанестак дана, а своју опроштајну поруку послао је преко колегинице Марије Димитријевић, која је његове последње речи поделила на друштвеној мрежи фејсбук.
"Отишао сам часно и поштено. Као директор УЦ два месеца пред пензију, стајао сам испред својих људи, драгих доктора и сестара. Стајао сам на првој линији, нисам се крио, напротив био сам испред свих знајући да са свим својим болестима и годинама имам велики ризик али част и понос ми није дозвољавао да се склоним", наводи се у поруци.
Напомиње да је такав био и на ратишту у Крајини годину дана, затим у Сарајеву четири године, за време НАТО бомбардовањ, да неће да оде тихо, већ онако какав је био цео живот и како га знају пријатељи, колеге, породица.
"Сви су ми говорили да се склоним али ја то себи никад не бих опростио. Моји вољени Крајишници, пријатељи из Републике Српске за које сам жива легенда заувек искрено ће плакати сви јер су увек веровали да сам неуништив. Колико сам ових дана добио порука подршке. Волим вас заувек", наводи се у поруци.
Лазић је још рекао да његови унуци и унука Мила остају без деде, а ћерки и сину поручио да не тугују него да наставе напред и буду поносни на њега.
"Драге моје колеге, Марија, Боки, Брале, Кандо, Сунчица и Мацан, драге моје сесте које сте ми увек веровале, збогом. Вољеној Ани, ратном другу и жени порука: буди храбра и чврста због деце и унука а горе на оној страни, једнога дана бићемо поново заједно. У Нишу мојим пријатељима посебан поздрав", стоји у поруци.
Последња жеља му је да га испрате песмом "Марш на Дрину", а потписао се као доктор Лаза, хирург напаћеног српског народа.
