Том приликом обратио се проректор за наставу и студентске активности Универзитета у Новом Саду проф. др Ђорђе Херцег, рекавши да ће у овом семестру 61 страни студент похађати наставни план и програм, на различитим факултетима, а највеће интересовање влада за Медицински, Филозофски и Природно–математички факултет, као и Факултет техничких наука.
– Универзитет у Новом Саду је дуго већ партнерска земља у Ерасмус+ мобилности, а од 2019. године смо такође и програмска земља, што значи да смо равноправни са осталим учесницима у поменутом програму. Да би Еразмус функционисао, морали смо да потпишемо међуинституционалне уговоре, којих данас има више од 200. И то говори о томе какав је наш домет и колико смо цењени у свету. Сарађујемо и са националном агенцијом „Темпус”, која нам пуно помаже у овим активностима – поручио је Херцег.
Похвалио би, каже, административно и академско особље које се бави мобилношћу, јер су, захваљујући њиховом раду и стручности, од 2015. и 2016. године до данас реализовали више од 1.400 долазних мобилности, што би значило да је толико страних професора и студената дошло на новосадски Универзитет. Одлазних мобилности је било дупло више, чак 2.800. А земље са којима је остварена сарадња су Шпанија, Пољска, Немачка, Турска, Француска, Аустрија, Чешка, Литванија, Грчка, Хрватска, Норвешка, Данска, Италија, Русија, Португалија, Северна Македонија, Мађарска, Румунија и Словенија...
– Када страни студенти дођу код нас, имају пуну подршку са Универзитета, ту је и здравствена заштита, а имамо сарадњу и са Полицијском управом. Такође им се пружа могућност коришћења Централне библиотеке на Универзиету и оно што је битно, имамо и Центар за српски језик. Имамо пројекте са Кином, Украјином, Тајландом и Мексиком, активни смо на три пројектне мобилности које водимо. Трудимо се да свим студентима и професорима који дођу овде пружимо што је могуће боље услове и надамо се да ће се ова мобилност у наредном периоду све више и развијати.
Из Италије је дошао Роберт Маракући, а с обзиром на то да још увек није стигао до факултета, није сигуран какав га темпо чека. Но много је узбуђен што је у Новом Саду и што има прилику да се упозна са нашим начином живота.
– Мало је другачије него код нас и то ми се свиђа, од грађевина до едукације. Мислим да ће ово бити одлична прилика за одрастање, упознавање других традиција и култура, а заиста бих желео да побољшам и свој енглески језик, с обзиром на то да баш и не причам добро. Свиђа ми се овде, иначе никада нисам био у Србији. Овде сам на Медицинском факултету, студирам за стоматолога и чуо сам да је овде пракса много боље организована него код нас. Зато сам се и одлучио да дођем. Овде сам два дана и успео сам да видим сам центар, а у плану ми је и обилазак Петроварадинске тврђаве. За сада сам импресиониран.
Филамена Диријемца је мастер студент филозофије, и из Италије је дошла у Нови Сад, јер се у наш град заљубила на први поглед.
– Ово је шести пут да долазим у Србију, а у јануару сам била баш у Новом Саду и одушевила сам се. Одговара мојој личности, није метропола, али има све што ти треба. Такође, када сам почела да аплицирам на Еразмус+ размену студената, Нови Сад ми је први одговорио и на крају се све поклопило и ево ме овде. Желим да практикујем знања која сам стекла током свих ових година учења, у жељи да нађем запослење. Уз то, једва чекам да упознам вашу културу, упознам нове људе и отвореног ума присвајам нова искуства. Волим Нови Сад и животни стил који се овде води, те када бих остајала у Србији, Нови Сад је једино место у ком видим себе у будућности – каже Италијанка.
Батис Гаро долази из Француске и, како каже, Србију је изабрао јер је то земља о којој ништа не зна, а када је разговарао са људима који су до сада били у нашој земљи, имали су само позитивне мисли. Зато је одлучио да дође и сам истражи све могућности које се овде нуде. Док је Дејвид Оконокуа из Нигерије прву годину студија похађао у Мађарској, а другу ће слушати овде у Новом Саду.
– Ја сам на „Danube agrifods” мастерс програму, што је у вези са произовдњом и технологијом хране. Изабрати Нови Сад је био изазов за мене, али сам сигуран да је Пољопривредни факултет прави избор, као база знања, те да ћу овде успети да завршим пројекат – инспиративан је Дејвид.
И. Бакмаз
