Са супругом Мелисом, пре пет година доселио се у село Тометино поље подно Маљена, а викендица је постала њихов дом. Овде су, како кажу, много срећнији и мирнији, а њихови животи променили су се из корена од кад живе у овој чистој природној оази.
„Ово је имање мојих предака, супруга је рођена Енглескиња, али врло брзо се прилагодила нашем начину живота. Сада окупља малишане из села и учи их енглески. Наша деца су прво била изненађена одлуком да се преселимо, али сада обожавају да дођу овде“, рекао је Зоран за РИНУ.
Ипак, овај брачни пар није желео само да лешкари у хладовини или шета падинама Маљена. Одлучили су да се баве сеоским туризмом и сада је њихово имање једно од најпосећенијих у овом делу Србије. Али, то није све. Један пожар пре пар година усмерио је Зоранов и Мелисин живот у нову авантуру – формирали су Добровољно ватрогасно друштво „Тометино поље“ и од тада мештани планинских села мирно спавају, јер више не чекају спасилачке екипе из суседних градова.
„Велика је заслуга моје супруге, која ме је натерала да купимо камион и да оформимо ватрогасно друштво. Купили смо га онлајн и заједно са нашом децом смо отишли по њега. Право је историјско возило, понос Винстона Черчила“, изјавио је Ђукић.
Ово Добровољано ватрогасно друштво сада броји око 30 чланова, а до сада су имали десет успешних интервенција. Спашене су две куће и око сто хектара шума, које горе врло често. Чланови добровољних ватрогасних друштава често су први на месту пожара, а њихова улога у превенцији и локализацији од великог је значаја.
„У сваком тренутку су мобилни, а управо сами чланови су уши и очи за дојаву интервенција. Удруженим снагама направили смо ватрогасни дом. Добили смо велика средства од локалне самоуправе, багер је насуо пут, поставили смо темељ а од датих пара купљен је отприлике сав грађевински материјал. Колико смо новца добили, толико, ако не и више, смо сами обезбедили. Цео објекат ватрогасног дома је саграђен добровољним радом мештана а и Велшана“, наглашава Зоран.
Организација из Велса „Блазинг То Сербиа” велики су донатори овим маљенским ватрогасцима како у обезбеђивању опреме тако и у набавци још једног возила.
„Нама су Велшани дали сву опрему маске, одела која су веома скупа као и шлемове. Преко ноћи су нам напунили камион, имамо више црева него пожешко ватрогасно друштво”, каже Зоран.
Циљ руководства овог Добровољног ватрогасног друштва је набавка и противпожарних апарата које би поделили кућама, јер на овом подручју често се дешава да удар грома запали кућу кроз инсталације и ту не вреде никакви ватрогасци већ само апарат.
