Јавност је овај члан закона у великој мери доживела као својеврсно озакоњење корупције, али у Лекарској комори Србије кажу да је ова одредба у сладу са законодавством Европске уније, те да не представља легализовање корупције и наглашавају да се њоме не поручује пацијентима да су поклони обавезни. Крајњи циљ ове законске одредбе је, како истичу у Лекарској комори, да се законом уреди обичај доношења различитих врста поклона у знак захвалности, који је у нашем народу веома присутан. Зато сматрају да је увођење транспарентности у тај однос корисно и за лекаре и за пацијенте.
У одељку закона који се односи на сукоб интереса, у ставу пет члана 234, каже се да здравствени радник и здравствени сарадник у установи у јавној својини, као и чланови њихових ужих породица, “не смеју да траже, нити приме новац, поклон, услугу или било какву другу корист за себе, чланове своје уже породице или физичка и правна лица која се оправдано могу сматрати интересно повезаним, а који могу утицати на непристрасност или професионално обављање дужности, односно који се могу сматрати наградом у вези са вршењем дужности и обављањем здравствене делатности”.
- Изузетно од става 5. овог члана, исказивање захвалности у виду поклона мање вредности, односно рекламног материјала и узорака, који није изражен у новцу или хартијама од вредности и чија појединачна вредност не прелази 5 одсто, а укупна вредност не прелази износ једне просечне месечне плате без пореза и доприноса у Републици Србији, не сматра се корупцијом, сукобом интереса, односно приватним интересом, у складу са законом - наводи се у Закону.
Директор Лекарске коморе Србије др Милан Динић каже за „Дневник” како Лекарска комора Србије не сматра да се поменутом одредбом Закона о здравственој заштити легализује корупција, нити да се пацијентима тиме отворено указује да су такви поклони пожељни.
- Одредбе из Закона о здравственој заштити које се односе на поклоне мање вредности здравственим радницима, имају, како је саопштило и Министарство здравља, одобрење Агенције за борбу против корупције - каже др Дринић.
- Министар здравља ће у наредних 18 месеци донети подзаконска акта која ће ближе уредити спровођење Закона о здравственој заштити, па сигурно и практичну примену овог члана. Лекарска комора Србије понудиће помоћ за спровођење овог члана закона са жељом сузбијања корупције у здравству и враћања угледа лекарској професији - напоменуо је директор Лекарске коморе Србије др Милан Дринић.
Према његовим речима, ова одредба усклађена је и са сличном одредбом из Закона о запосленима у јавним службама и у складу је са законодавством Европске уније, где је такође регулисана област поклона јавним службеницима, па самим тим и здравственим радницима. Њен крајњи циљ је да се та област, обичај доношења различитих врста поклона у знак захвалности који је у нашем народу веома присутан, уреди законом.
Др Дринић наводи да су лекари су у свом раду обавезани Хипократовом заклетвом, али напомиње и да етички кодекс Лекарске коморе Србије каже да “изузев редовне награде за рад лекара у облику плате, хонорара или других личних примања, као и задовољства да је помогао пацијенту, прибављање друге материјалне и нематеријалне користи од рада лекара није у складу са етичким стандардима”.
- Лекарска комора Србије зато сматра да је уређивање те области било потребно, јер све док обичај исказивања захвалности поклонима не почне да јењава у нашем друштву, лекари ће, као и многи други државни службеници, и даље долазити на лош глас у јавности управо због поклона које им грађани, по правилу, самоиницијативно доносе. Зато сматрамо да је увођење транспарентности у тај однос корисно и за лекаре и за пацијенте - наглашава др Дринић.
Љ. Петровић
