Тај идеалан спој коме сви стремимо код Милице је заживео, а она је своје знање и искуство преточила у кратку форму „Протезање”, која се емитује радним данима на Радио-телевизије Србије, у оквиру емисије „Тако стоје ствари”. Пре „Протезања”, Милицу смо пуних 15 година гледали на РТС-у у емисији „У здравом телу”, а ускоро ћемо је гледати на Женској ТВ где ће се бавити истом тематиком.
- На жалост главни сарадник је отказао сарадњу и сада чекам даље инструкције од надлежних са Женске ТВ, тако да не могу у овом тренутку да најавим када ће емисија почети, али ја сам спремна - рекла нам је Милица Бурсаћ на почетку разговора, увек насмејана и позитивно наштелована.
Емисија „Протезање” се такође бави темом здравог живота. Колико је тешко бити концизан, што захтева дужина емисије, на овако широку тему?
- Заправо, испада да су све ствари које се тичу нас самих у својој основи једноставне и да свако од нас има простора да понешто „избаци” из свог живота. Ми показујем једноставне вежбе које ангажују велике мишићне групе, а које се могу изводити било када и било где, и колико ко може. Припремамо једноставна јела, укусна, здрава, а јефтина. Нудимо савете како да гледаоци уштеде новац користећи ствари из куће које имају. ,,Протезање” има за циљ да протегне године, време, тело, буџет...
Заправо, ви сте се вратили на РТС са кога сте отпуштени док сте били у деветом месецу трудноће и то након 15 година емитовања емисије „У здравом телу”. Како сте се изборили с тако великом професионалном променом, док сте проживљавили сопствену животну промену пролазећи кроз трудноћу.
- Био је то тежак период, али преживела сам. Човек је способан за самопреживљавање, наравно уколико прихвати да је и то само нови животни циклус који се дешава. Научила сам да не треба постављати питање да ли ће вас живот бацити на колена, он то свакако хоће, него шта ћете ви урадити када се то догоди, колико ћете кукати и клечати и када ћете устати, прихватити новонастале околности и кренути даље. Сада кад, тај период посматрам са дистанце било је то велика школа, убрзани курс из преживљавања али врло корисно искуство.
Пуно се прича о здравим навикама, исхрани, вежбању, али су често информације контрадикторне и ствара се забуна о томе шта је заиста здраво. Како да знамо да смо на правом путу здравља?
- Живимо у времену опште хистерије за здрављем. Здравље није само одсуство болести, то је баланс између ума, духа и тела...ничему не треба придавати превелик значај. Тамо где је велика потенција с једне стране, велика је импотенција с друге, па тако видимо људе који једу само здраве намирнице, вежбају и изгледају фит, а распадају се из унутра, јер су сву пажњу посветили једном сегменту живота. Лично пропагирам једноставну исхрану, и једноставан начин живота уз конзумирање свих намирница и то онда када сте гладни. Ништа није под обавезно и под морање.
Зашто се већини људи одлука о почетку здравог живота протеже с понедељка на понедељак? Да ли је заиста тешко живети здраво?
- Није, али многи крену све одједном, у исто време са дијетом и са вежбањем и са 8 чаша воде и исто толико сати сна, и чим наиђе већи животни притисак, све се сруши. То вам је као да зидате кућу без малтера. Много је боље сваки дан урадити само једну корисну ствар нпр.један чучањ, па сутра два, па избацити слаткише на дан, па на још један, па само смањити вечеру и тако сваки дан по нешто и за 360 дана доћи ћете до сјајних резултата, а нећете ни осетити да сте променили навике у потпуности. Дале полако, али сваки дан. Не тражи се упорност мего истрајност.
Који је најбољи савет стручњака који сте добили радећи годинама емисију о здравом животу, а који је најлуђи третман за који сте чули?
- Најбољи је да треба јести само када си гладан, а најгори је 5 оброка дневно плус 5 дана вежбања.
Ви сте неко ко зрачи оно што проповеда - здраво тело и дух. Који је ваш рецепт, ако уопште постоји једноставно решење?
- Вечита здрава комбинација је бити задовољан собом. Нисам преоптерећена здравим стиловима живота, понашам се нормално, једем умерено све намирнице, вежбам по мало, само велике групе мишића, и то кад стигнем, колико могу. Не гризе ме савест ако нисам вежбала или ако сам појела колач, уживам у датом тренутку, имам толико дневних одлука и избора да ми се чини да бих полудела да још морам сваки дан да размишљам о томе шта ћу и колико да поједем. Кључ је у једноставности.
Снежана Милановић
Селфи опсесија
Своју лепоту сте својевремено овековечили у „Плејбоју”, али нисте неко ко је опседнут селфијима и визуелном промоцијом на друштвеним мрежама. Зашто многима не успева да превазиђу опседнутост собом?
- Не знам и не разумем толику поседнутост собом, толико свакодневних фотографија са истом позом, енергијом, амбијентом...ваљда је то оно што сам малопре поменула, где је вели плус са једне, обавезно је минус са друге стране. И ја волим да се истакнем, али не волим да штрчим.
