Портпаролка Опште болнице Суада Гицић Скендери потврдила је да је Т.Б. хоспитализована 9. марта са клиничком сликом малих богиња копликованих запаљењем плућа. Вакцинални статус пацијенткиње није био познат.
- Апелујемо на све грађане да провере свој вакцинални статус и да се обавезно вакцинишу – поручила је Гицић-Скендери.
Од почетка октобра у Србији је регистровано укупно 3.442 случаја малих богиња, од којих је 1.778 лабораторијски потврђено у Институту “Торлак”, а девет особа преминуло је од последица болести. Завод за јавно здравље Сремска Митровица је пријавио породичну епидемију малих богиња у Инђији с осам оболелих.
Први смртни случај од малих богиња био је 27. децембра прошле године када је Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. То је први смртни исход од малих богиња регистрован после 20 година у Србији. Свега неколико дана касније, 3. јануара, Клинички центар у Нишу пријавио је смртни исход код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано.
- Пацијенткиња рођена 1997. године која је била хоспитализована у Инфективној клиници у Нишу преминула је 22. јануара. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду је 19. фебруара пријавила смртни исход код особе узраста 45 година из Београда. Према подацима Клинике за инфективне и тропске болести у Београду смртни исход од малих богиња регистрован је код особе рођене 1988. године. Клинички центар Ниш пријавио је 1. марта смртни исход код детета узраста четири године из Врањске бање, које није било вакцинисано. Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је 5. марта смртни исход код особе узраста 40 година из Београда. Дан касније, 6. марта, иста Клиника пријавила је смртни исход код две особе узраста 29 и 43 године из Београда - кажу подаци “Батута”.
- Од укупног броја оболелих, 32 одсто је било хоспитализовано или је хоспитализација у току. Од тежих компликација малих богиња регистровано је запаљење мозга код две и упала плућа код 383 оболеле особе - кажу у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
На Косову и Метохији с већинским српским и неалбанским становништвом регистроване су 334 оболеле особе. Од почетка новембра 2017. године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда (1215 оболелих), града Краљева (252 оболела), града Ниша (741 оболели) и општине Бујановац (55 оболелих), а од почетка децембра 2017. и на територији града Смедеревска Паланка (два оболела) и општина Велика Плана (седам оболелих), Бојник (79 оболелих) и Бор (осам оболелих). Од почетка јануара 2018. епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада (34 оболела), града Лесковца (113 оболелих), града Смедерева (14 оболелих), општине Сурдулица (151 оболели), општине Шабац (29 оболелих), насељу Меховине на територији општине Владимирци (три оболела) и селу Житни Поток на територији општине Прокупље (девет оболелих).
У Војводини, осим у Новом Саду, од почетка марта 2018. епидемија малих богиња пријављена је на територији Кикинде (седам оболелих). Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Руми (три оболела) и Ужицу (два оболела).
Случајеви обољевања од малих богиња регистровани су и у Суботици (два), Руми (два), Сремској Митровици (три), Инђији (два), Старој Пазови (један), Пећинцима (два), Врбасу (један), Зрењанину (два), Ковину (један) и Панчеву (један). У Западнобачком округу нема оболелих од морбила, али је и у овом округу обухват деце вакцинацијом мањи, преноси РТВ Војводине. Према подацима из дечјег диспанзера у Сомбору у 2011. обухват деце вакцинацијом против малих богиња био је 98 посто, а у 2016. години 61 одсто.
Љ. Петровић
