Све већи број светских метропола разматра имплементацију концепта названог 15-minute city (петнаестоминутни град), који је пре осам година представљен јавности с циљем да побољша урбано искуство и подстакне учествовање заједнице у процесу планирања.
Тако се, заједно с Паризом, 15-минутни концепт града разматра у бројним урбаним областима широм света, укључујући Буенос Ајрес, Ченгду, Мелбурн, Шангај, Хјустон и Едмонтон...
Реч је о концепту урбанистичког планирања који, као што му и име говори, има за циљ стварање заједница у којима људи могу да приступе кључним садржајима путујући не више од 15 минута бициклом или пешке.
Идеја је, како наводе на сајту Gradnja.rs, да се подстaкнe развој градова с више центара, мноштвом канцеларија, продавница, ресторана и забавним садржајима организованим на локалном нивоу, смањујући тако потребу за вожњом. Овакав план реализује се кроз политичке и урбане интервенције.
Смањењем зависности од моторних возила и подстицањем активног начина путовања, остварио би се циљ помагања у смањењу емисије угљеника, те би ваздух био мање загађен, а здравље људи би се побољшало.
Ко је смислио овај концепт?
Иако многе идеје које су садржане у концепту 15-оминутног града постоје већ дуже време, концепт је званично креирао француско-колумбијски урбаниста Карлос Морено, ванредни професор на Универзитету Сорбона у Паризу од 2017. године, а 2021. године је добио награду Обел за креирање овог концепта.
Он је, након пет година истраживања, представио концепт Ville du quart d’heure (четврт-сатни град), на конференцији Уједињених нација о климатским променама у Паризу 2015. године.
Ограничавање кретања и сегрегација друштва - глас против или теорија завере?
Овај концепт напали су и неки који верују да је његов циљ да отежа живот онима који желе да возе моторна возила, пошто концепт укључује подстицање ходања и вожње бициклом, у поређењу са вожњом аутомобила.
Исто тако, постао је и основа једне теорије завере у којој се тврди да 15-минутни градови чине део ширег плана за ограничавање кретања људи.
Теоретичари завере верују да би се овај предлог, између осталог, могао користити како би се људи спречили да путују више од 15 минута од својих домова.
Ова теорија је постала популарна у Великој Британији током прошле године након плана Савета града Оксфорда да ограничи путовања на шест саобраћајница у одређено доба дана, како би се смањила гужва.
На овај начин, сматрају теоретичари, план би „закључао становнике у једну од шест зона“, а како се процењује, око 2.000 демонстраната је изашло на улице како би изразило своје негодовање против планова Савета.
Ову идеју је подржао чак и члан британског парламента Ник Флечер, који је рекао да ће мере „одузети личне слободе“. Касније је у једном интервју Флечер самог себе демантовао.
А ево како на све то одговара идејни творац овог концепта:
Кажу да ће око њихових кућа бити радијус од 15 минута и да ће људи бити блокирани унутар овог подручја. Али у стварности, када се ово примени, ми развијамо полицентричан град с пуно нових бициклистичких стаза, новим пешачким зонама, нудећи притом мноштво различитих садржаја нашем граду, рекао је Морено.
