"Задовољство ми је што ће после шестомесечног рада данас оживети софтвер који је направљен за то да се раздвоје они пацијенти који су хитни од оних пацијената који регуларно треба за три, четири или шест месец да добију своје контролне налазе. Ово је потпуна новина и овај софтвер ћемо касније користити и за све остале листе заказивања. Надам се да више неће бити листе чекања", рекла је Грујичић и додала да ће сваки преглед трајати пола сата.
Министарка здравља је на конференцији за медије у Палати Србија објаснила да неки пацијенти морају да добију преглед главе и целе кичме, то су четири технике и морају да се издвоје два сата.
"Имате људе којима треба преглед само једног дела кичме, значи њима морате одвојити пола сата. То значи да за 12 сати рада свака магнетна резонанца може да уради 24 прегледа. Мислим да ће то бити више него довољно да покрије потребе за почетак", казала је министарка и додала да је идеја да све листе чекања постану листе заказивања.
Она је нагласила да практично све болнице у Србији имају скенер и да не постоји разлог да се пацијенти шаљу у друге установе осим уколико није неки краћи квар у питању.
"Констатовали смо да је неких 20 пацијената у жељи да осигура себи преглед заказало на два места истовремено. Исто тако око 30 одсто пацијената су они који заиста треба да добију контролу за шест месеци, годину дана", рекла је министарка.
Платформа омогућава контролу броја прегледа на сваком апарату.
"За почетак то ће бити само београдске магнетне резонанце, иза Нове године већ се укључују и Крагујевац и Ниш, пошто и они имају магнете. Од маја месеца укључује се Војводина, а када буду инсталирана преостала 22 магнета и њих ћемо укључити у нову платформу", казала је Грујичић.
Уколико се деси да из неког разлога пацијент чека, министарка саветује да се шаљу жалбе кабинету министарства.
"Директно ће бити одговорни директори клиника и начелници радиолошке службе. Ја се искрено надам да до тога неће доћи, знам колико је оптерећење било само у Клиничком центру Србије и када погледате број прегледа који је обављен на другим местима и у Клиничком центру Србије, разлика је огромна", истакла је Грујичић.
Софтвер ће моћи да се користи и за све остале листе чекања, односно листе прегледа.
"Када су у питању терапијске листе чекања, листе заказивања, ми ћемо такође применити овај софтвер, тако да ћемо видети тачно ко чека колико, зашто и како, али када је терапија у питању, то је мало комплексније", рекла је министарка и додала да ће се из тих разлога радити ревизије листе чекања на сваких шест месеци.
"Имате људе рецимо који имају дегенеративне промене на куку, неко од њих за шест месеци не може више да хода, а неко може са тим да живи 10 година. Зато је потребно с времена на време радити ревизије ових листи чекања на сваких шест месеци", казала је Грујичић.
Министарка је додала да је у Београду на листи чекања било 7.000 пацијената, а да се са овом анализом листа чекања преполовила на 3.500 пацијената, од којих ће и даље 30 одсто њих добити магнет онда када треба, за шест месеци или годину дана.
По новом закону о ревизији документације, сви софтвери припадају Министарству здравља, које ће имати комплетну контролу у свакодневном обављању прегледа и операција.
Нова Платформа биће представљена директорима свих болница у Београду и директорима клиничких центара у Србији.
