Доскорашњи ректор УНС-а, иначе експерт за право животне средине, у раду Скупштине УН учествује као члан делегације Светске трговинске организације и представник Међународне трговинске коморе у Паризу.
Скупштина Уједињених нација о животној средини је највише светско тело на коме се доносе одлуке у тој области, а скуп у Најробију је најзначајнији тематски глобални догађај у 2019. години, каже др Николић.
Како додаје, током петодневног заседања, у раду Скупштине учествују шефови држава и ресорни министри из читавог света, као и преставници најзначајнијих међународних организација.
На Скупштини ће, пом речима др Николића, бити размотрен преглед стања животне средине на глобалном нивоу и по регионима, који је припремило 250 научника из 70 земаља. На тој основи ове недеље биће вођене расправе о актуелним темама у вези с одрживом економијом.
У средишту интересовања су напредне технологије, које треба да омогуће ефикаснију борбу против климатских промена, мању потрошњу расположивих ресурса, смањење количине хране која постаје отпад, спречавање загађења океана, мора и река пластиком за једнократну употребу и спречавање смањења биодиверзитета, каже др Николић.
Посебна пажња на овом заседању, додаје, посвећена је правним питањима, с обзиром на то да је и генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутјерез указао на то да је правна регулатива недовољно развијена, да постоје бројне празнине и да за почетак треба преспитати постојећа и увести нова начела на којима треба да се заснива савремено право животне средине.
У уводном обраћању и апелу упућеном државама чланицама, извршни директор Програма Уједињених нација за животну средину Џојс Мсуја рекла је да је јасно да се мора трансформисати начин на који сада економије функционишу, као и начин на који вреднујемо ствари које трошимо, те да је циљ да се прекине веза између привредног раста и повећане употребе ресурса и да се оконча култура бацања.
Према проценама Уједињених нација на Земљи ће 2030. године живети око 8,6 милијарди људи, готово милијарду више него сада,објашњава др Николић.
Како додаје, с друге стране, ресурси којима располаже човечанство се убрзано троше и деградирају.
Процене су да ће до краја овог века просечна температура порасти за 3,4 посто, а глобално загревање ће довести до драстичног раста потребе за питком водом и водом за наводњавање. У појединим деловима света већ владају велике несташице воде која изазива локалне конфликте, племенске ратове и масовне миграције становништва. У Подсахарској Афици дневно умре око 500 деце због болести које су последица недостатка питке и санитарне воде. С друге стране, око 80 одсто отпадне воде испушта се у водотоке без претходног пречишћавања и више од једне трећине река је загађено патогеним организмима. Преко осам милиона тона пластичног отпада сваке године заврши у океанима и морима. Сваке године се искрчи око седам милиона хектара шуме (што одговара површини Португала), што у великој мери утиче на промене климе у појединим регионима и на повећану потребу за водом..., поручио је наш саговорник.
Током заседања Скупштине биће организован и посебан скуп на ком ће бити представљени резултати Министарске конференције о иновационим решењима за загађење у југоисточној Европи и јужној Европи, одржане у Београду крајем 2018.
Д. Д.
