Спољашње вредновање уведено је у домаћи образовни систем 2012. године, а ревидирано 2019., док алате чине 24 стандарда квалитета са укупно 124 показатеља, који се односе на шест кључних области рада школе: Програмирање, планирање и извештавање, Настава и учење, Образовна постигнућа ученика, Подршка ученицима, Етос, те Организација рада школе, управљање људским и материјалним ресурсима. Резултати које је објавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања показују да је установама знања највише подршке потребно у обезбеђивању услова да се подстакне бољи образовни учинак ђака (мерен успехом на завршном испиту, недовољно је видљив у већини осмолетки), као и већа препознатљивост школа као места иновација и изузетности. Евалуатори су најзадовољнији избором дидактичко-методичких решења, као и атмосфером на часу и напорима наставника да мотивишу ђаке. У области Подршка ученицима, сви стандарди су остварени у преко 85 одсто школа, што се, додају, може објаснити континуираним мерама на системском нивоу које имају за циљ развој инклузивности кроз школску културу, политику и праксу.
Према проценама екстерних евалуатора, у основним школама суштински се води рачуна о безбедности ученика, комуникацији и сарадњи на више нивоа, али резултати рада других служби показују да је потребно појачати превентиву.
„Подаци говоре о томе да је школа безбедна средина, у којој функционише мрежа за решавање проблема насиља, у којој се спроводе превентивне активности, анализирају случајеви насилног понашања и примењују одговарајуће мере интер-
венције не кореспондирају са све чешћим случајевима насилног понашања у школској средини. Треба имати у виду да стандард који се тиче безбедности није усмерен на мерење стопе насиља, већ на утврђивање активности које школа предузима како би га сузбила и правовремено реаговала у случају да се оно догоди. Треба бити свестан чињенице да насиље није карактеристично само за школску средину, већ је у питању шири друштвени проблем, те решавање овог проблема није могуће без системског приступа и учешћа свих релевантних актера”, напомињу аутори извештаја Јелена Недељковић, Александар Миловановић, Срђан Зрнић и Јасмина Ђелић.
С. Милачић
