Сваке године Сајам посети више од 15.000 академаца, а трећина остави биографију у CV бази којој имају приступ сви излагачи. Неретко бива да се касније управо они нађу с друге стране штанда, у чему јесте чар ове манифестације, сматра главни организатор 17. по реду KONTEH-а Ања Маринковић из Удружења студената електротехнике Европе ЕЕСТЕЦ.
– Овакав облик сајма представља комплетну платформу за увођење студената у пословни свет, али није само прилика за проналажење радног места и праксе, већ и за рађање идеја, стварање професионалних мрежа, развој кључних вештина, те увид у актуелне трендове и потребе тржишта рада. KONTEH функционише као мост између образовања и индустрије, олакшавајући компанијама сарадњу са младима. Овај догађај подстиче иновације и доприноси развоју локалне заједнице, чинећи Нови Сад атрактивнијим за инвестиције и пословне пројекте – додала је Маринковићева на конференцији поводом Сајма пословних могућности и стручних пракси.
Ове године је Сајам под ексклузивним покровитељством деценијског сарадника „Шнајдер електрика”, јер је то један од најбољих начина да представе менторски рад са талентованим младим особама, сматра директор сектора енергетике и сервиса за област Југоисточне Европе из те компаније Драгољуб Дамљановић.
– Желимо да покажемо како и у Србији могу да раде на најсавременијим технологијама, у инспиративном окружењу. Да раде за цео свет, а да могу бити код куће, са својом породицом. Сматрам да је веома важно запошљавати јуниоре, јер то доноси нову енергију и прилив свежих идеја у технолошки свет. Од 1.000 људи у нашој фирми, за преко 400 њих ово је прво радно место. Ове године треба да запослимо нових 150 инжењера, а имамо амбициозне планове и када је у питању увођење нових производа у потфолио – рекао је Дамљановић.
Пошто је на трећој години смера рачунарство и аутоматика, Александра Ивановића највише интересује пракса, а и свака прилика да поприча са особама из ове професије, каже, пружа му неку врсту искуства, будући да се сусреће са људима који су прошли исти пут.
– Засад су ми посебну пажњу привукле компаније РТ-РК и „Шнајдер електрик”, мада нисам стигао све да обиђем – додаје Александар. – Свака фирма има квалификационе кругове за праксу, али и посао, па се тек тад може оценити колико су критеријуми високи. Имамо доста колега са четврте године и сви су углавном задовољни, кажу да им фирме стварно дају прилику и да науче и да погреше, а све у циљу напретка. Идеално радно место би ми било међу колегама које су сличних интересовања као ја и са ментором који је специјализован за област у којој хоћу да радим. У мом случају то су алгоритми за обраду слика или, рецимо, аутомобилска индустрија и камере које прате шта се дешава у реалном времену, те на основу тога доносе одлуке уместо нас. Важно је и да су колеге толерантне, јер нисмо прошли на факултету све што се тражи у индустији, док ми плата не би била пресудни фактор.
Студенткиња друге године софтверског инжењерства Мина Раденковић такође је дошла на Сајам у потрази за добром праксом.
– Услови су ми да траје две-три недеље, да имам флексибилно радно време, по могућности да је пракса плаћена и да буде у складу са мојим интересовањима која планирам да развијам. Прерано је за питање где видим себе после факултета, с обзиром на то да су све моје добре одлуке биле исхитрене – додаје, истичући како је попричала са представницима компанија TIAC, JetBrains, ICodeFactory, NovaLite и SYRMIA, али јој је план да обиђе сваки штанд.
С. Милачић
