Сексуално образовање за ђаке у Србији само на кашичицу

Иако је Република Србија прихватила најважнија међународна документа која постављају стандард и обавезују на образовање о сексуалним и репродуктивним правима и здрављу, не постоји структурисан, синхронизован и свеобухватан приступ тој важној теми, закључак је анализе прегледаних наставних планова и програма у основним и средњим школама коју је Аутономни женски центар објавио под називом „Системско образовање одложено до даљег”.
skole bakic.jpg
Фото: Дневник (Филип Бакић)

Како примећују, одређени садржаји присутни су у појединим општеобразовним и изборним предметима, понајвише у биологији, физичком и грађанском васпитању, те у области здравства и социјалне заштите, али о њиховој реализацији и ефектима не постоји ниједан извештај, док сви подаци који се тичу сексуалног понашања младих потврђују постојање озбиљних проблема, посебно уочљивих у маргинализованим друштвеним групама – рано ступање у интимне односе, када су физички и психички неспремни, некоришћење контрацепције услед незнања, стида и непросвећености, због чега предњаче међу вршњацима из Европе по броју оболелих од полно преносивих болести и намерним прекидима трудноће, злоупотреба деце и младих у оквиру неформалног образовног система, недостатак знања и вештина да препознају насиље и затраже помоћ.

Према наводима учесника фокус-група, први контакт са порнографским садржајима имали су још у основношколском узрасту, када су хтели да играју игрице на интернету или да гледају неки филм, што је код њих изазвало бројне дилеме.

Како се наводи у студији, млади не могу да рачунају на стручне информације и саветовање у домовима здравља, јер су такви програми и активности ретки (према подацима Института за јавно здравље, постоји само 38 таквих амбуланата). Одговоре најчешће траже на интернету или се пак обраћају родитељима односно вршњацима и нешто старијим друговима/другарицама. Док је главна предност глобалне виртуелне мреже лака доступност информација, немогуће им је да процене шта је од тога веродостојно. Млади наводе како родитељи нису довољно упућени у данашња дешавања, па са њима не могу да разговарају о свему што их интересује. Вршњаци су, опет, важан ресурс за размену сазнања и искустава, али могу да буду и извор вршњачког притиска, понекад и насиља, додају у истраживању.

Већина испитаних ученика тврди да се у школи о овим темама скоро уопште не говори, иако су се границе за ступање у сексуалне односе помериле, док дечаци наводе да је неопходно да се с едукацијом крене већ од петог разреда, јер се тада јавља њихово интересовање за сексуалност. Најзаступљеније наставне јединице су здравље, лична хигијена, остављање потомства, размножавање, док је приметан недостатак лекција које се тичу емотивног партнерства изван контекста планирања породице, права на избор у вези са репродукцијом, родне равноправности и превенције родно заснованог насиља, кажу и истраживању.

Подаци показују да је пала стопа фертилитета код девојчица старости 15–19 година (24,4 живорођене деце на 1.000 девојчица 2002. према 14,4 – 2017), те да се пре 18. године породило четири одсто жена у општој популацији и 40 одсто Ромкиња. Пре навршене 15. године ступило је у брак 16,8% ромских девојчица, а пре пунолетства 57%.

Прва национална студија о друштвеном проблему сексуалног злостављања деце у Републици Србији открива да у сваком одељењу постоје четири ученика, старости између 10 и 18 година, која су преживела одређени вид сексуалног насиља и још четири која познају некога коме се то догодило.

„У основној школи, деца то обелодањују најпре породици, која им по правилу не поверује, док млади у средњим школама најчешће кажу другарици или другу, који су склонији да им поверују. Од 2/3 деце која испричају шта им се догодило, више од половине особа којима су се поверила не предузима ништа, а само 7% њих пријави случај надлежним службама. Важан је податак да је код средњошколаца, у 7,4% случајева школа означена као место догађаја. За ову анализу, од значаја су подаци да је скоро 50% деце и младих узраста од 10 до 18 година први пут са неким разговарало о сексуалном насиљу управо у оквиру овог истраживања.”

Искуства из других европских земаља показују да млади који имају адекватну едукацију, у просеку, касније постају сексуално активни и чешће користе савремену контрацепцију, па изненађује то што су у Србији укинута чак два свеобухватна програма: први пре почетка примене, а други након три године, истичу у истраживању.   

С. Милачић

Кренуло, па стало – преовладао конзервативни приступ

Иницијативу да се у образовање уведу теме сексуалног и репродуктивног здравља и права покренуо је Покрајински секретаријат за спорт и омладину 2012. године.

„Реч је о последњем примењеном свеобухватном програму, заснованом на интернационалним водичима и стандардима, садржаном у приручнику Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу, Речнику репродуктивног здравља и приручнику за едукаторе. Едукација је примењена током три школске године (2013/2014, 2014/2015, 2015/2016) и обухватила је више од 10.000 ученика другог разреда средњих школа у Војводини”, пише у публикацији Аутономног женског центра, уз објашњење да је евалуација показала велику ефикасност програма и корелацију између знања и ризичног понашања: повећала се пропорција ученика који имају позитивне ставове према аутономности одлука у партнерским односима и оних који су се, након едукације обраћали поузданим изворима информација, као што су психолози, наставници и лекари.

„Студија Инцест траума центра резултирала је Нацртом стратегије у области образовања за спречавање сексуалног злостављања деце у Републици Србији (2016–2020) с општим циљем: побољшање правне регулативе и увођење образовно-васпитних програма и мера за спречавање сексуалног насиља над децом и младима од стране одраслих особа и сексуалног насиља међу вршњацима. Осмишљен је Образовни пакет за учење о теми сексуалног насиља над децом за основне и средње школе у Србији у партнерству са Министарством просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, али је, због снажног отпора против ове врсте образовања који су у медијима водили конзервативни интелектуалци, Министарство одустало од укључивања образовних пакета у систем образовања”.

EUR/RSD 117.4618
Најновије вести