То је оно што га чини успешним у вођењу сопствене компаније, рекао је Дејан Поповић, директор и оснивач „Попарт студија“ из Новог Сада, на стручној трибини с темом “Лидери особе с инвалидитетом - могућности за развој друштвене заједнице“, поводом Међународног дана особа са инвалидитетом.
Поповићева фирма је у ИТ сектору и са својих тридесетак запослених бави се веб програмирањем, веб дизајном, дигиталним маркетингом. Има и амбициозније развојне планове. „Попарт студио“ већ има око 6.000 корисника широм сета, а реализује више од 7.500 пројеката. Бројни студенти и млади стручњаци ту долазе на праксу и стичу прва искуства, запошљавају се, а неретко одлазе и у свет.
- Овакви сусрети су битни да се чује наша порука – каже Поповић. - С друге стране, мислим да би, када су у питању особе с инвалидитетом и предузетништво, те две ствари требало раздвојити. Јер, да ли неко иде лифтом или степеницама то нема никакве везе с тим какав је предузетник. – рекао је Поповић. - Имамо и помоћ државе, и нико нас не огранчава у напредовању. Не треба чекати. Имате један живот, једну шансу. Важно ми је било извући нешто позитивно из тога што ми се десило, конкретно, инвалидитет. Важно је себе довести ван сфере комфора и извући максимум из своје ситуације. Оно што сам научио и стекао покушавам на неки начин да пренесем на друге. Користим свој лични пример да покажем како се може. Ипак, истиче, и да у сектору у којем ради, држава фаворизује стране ИТ компаније, којима би наше, у бољим условима равноправно конкурисале. У свакодневном животу и раду проблем му и даље предствљају архтектонске баријере, али не одустаје. Сам је на објектима у Новом Саду финансирао постављање десетак прилазних рампи за особе с инавалидитетом.
На овом скупу, сем наведеног примера добре праксе запошљавања и самозапошљавања особа с инвалидитетом, било је говора и о економским аспектима социјалне економије, Нацрту закона о социјалном предузетништву и могућностима финансирања социјалног предузетништва путем програма „Корак по корак“ Ерсте банке.
У Србији је регистрованао око 1.200 социјалних предузећа, а она остврују 0,2 посто БДП- а.
Како је навео председник, прошле године основаног Савета за социјално предузетништво, професор Лазар Ожеговић, задатак Савета је да ради на томе да људи с посебним потребама буду активни учесници нашег друштва., не да живе поред нас, већ с нама.
- Овај посао не могу да раде људи који не могу да осете проблеме вазане за људе с посебним потребема, или људе који припадају категорији социјалног предузетништва. У томе није примаран профит, него бити хуман. Ни једно друштво не може се назвати хуманим ако пре свега не мисли о људима који су најугрожнији. За то је пре свега потрбна едукација људи који треба да буду корисници услуга социјалног предузетништва. Потребно је и да им се кроз едукацију и обуку омогући да буду конкурентни на тржишту, да не очекују да за њих друштво стално одваја и онако минимална средства - рекао је Ожеговић и истакао да је ове године први пут издвојен новац за финансирање мапирања корисника услуга социјалног предузетништва. - То ће нам реално представити колико је корисника социјалних услуга на целој територији Војводине. Тако ћемо знати колика су нам средства потребна да би се програми социјалног предузетништва још више активирали - рекао је Ожеговић.
Према рчима заменика покрајинског секретара за привреду и туризам, мр Павла Почуче, Покрајинска влада је препознала овај проблем у свим његовим аспектима и одређеним мерама успела је да обезбеди последњих година пораст од пет одсто у запошљавању особа с инвалидитетом. - Социјално предузетништво представља модел развоја који на креативан и инклузиван начин доприноси развоју предузетничких иницијатива. Потребно да активности Савета за социјално предузеништво буду усмерене и на едукације и информисање свих привредних субјеката, ради афирмације ове врсте предузетништва као друштвено одговорног и економски ефикасног модела пословања – рекао је Почуч, наводећи бројку од 7.000 незапослених у Војводини и 4.000 особа с инвалидитетом које су стекле запослење.
Када је реч о законском оквиру чије ће се заокружење десити у догледном времену, Почуч каже да се у Покрајини на усвајање Закона о социјалном прдузетништву није чекало, него се ова област прилагодила постојећем сету закона из других сродних области, како би се на ефикасан начин унапређивала социјална економија, предузетништво и запошљавање рањивих и маргинализованих категорија. Како је истакао, у том послу пре свега циљало се на локалне самоуправе и могућности реализације различитих програма путем конкурса покрајинских секретаријата. У току је и неколио међународних ИПА пројеката прекограничне сарадње на пољу социјалне заштите и унапређења положаја рањивих и маргинализованих категорија станвништва, са чиме ће се и наставити.
В. Црњански
