Како ће све то у пракси функционисати? А како побољшати комуникацију са родитељима који су често проблем, јер не признају постојање проблема? Која се карика до сада показала као најслабија у ланцу борбе за нулту толеранцију насиља у школама и шта даље? На ова питања у емисији „Сигнали“ на Радио- телевизији Војводине одговорали су: Снежана Вуковић, шефица Одсека за људска и мањинска права у образовању у Министарству просвете,Дина Вучинић, чланица Градског већа Новог Сада за образовање Игор Милићевић, директор Основне школе „Никола Тесла“, и Душан Вуковић, психолог.
Према речима Снежане Вуковић, шефице Одсека за људска и мањинска права у образовању у Министарству просвете на променама у васпитном и образовном систему се ради већ две године и ускоро се очекује Павилник за поступање у кризним ситуацијама.
Уз одговарајућу казну, веома је важан и превентивни рад са ђацима како би децу научили о томе шта је одговорност, рекла је Вуковићева демантујући да постоје такозвани досијеи за ђаке као то поједини медији наводе.
Додала је да једна мера , каква год она била , не може да промени ситуацију и да се на њој темеље промене у образовном систему, али она може да буде " окидач" за друге.
У том контексту очекује се нови правилник о друштвено корисном хуманитарном раду чијом применом би се код деце стварале вредности и емпатија, вештине и пожељни обрасци понашања.
То је врло користан алат и многе школе га већ примењују, рекла је за РТВ Вуковић.
Директор ОШ "Никола Тесла " у Новом Саду Игор Милићевић је рекао да је улога наставника и разредног старешине веома важна и на њима ја да уз родитеље код деце развијају осећај за учење, толеранцију, различитост и стрпљење.
Чекамо додатне правилнике и приручнике да их имплементирамо у васпитно образовни процес али старешина, предметни наставник или родитељ мора да пријави промене у понашању стручним сарадницима, педагогу и психологу, јер много фактора утиче на дечје сазревање и понашање, рекао је.
Према његовим речима, нису сви родитељи исти и док неки имају поверења у школски сyстем има и оних који никако "не дају "на своје дете шта год оно у школи или око ње, учинило.
Дисфункционалне породице дају лошије резултате у васпитању деце и често своје неуспехе приписују школи и наставницима, пребацујући тако одговорност са себе, поручио је.
Чланица градског већа Новог Сада за образовање Дина Вучинић је рекла да се борба против школског и вршњачког насиља у граду спроводи већ више од 10 година и да у тој борби сви треба да дају максимум.
Родитељи су најслабија карика и поједини уопште не желе да сарађују са институцијама, кажа Вучинић уз напомену да је превентиве најважнија и да Координационо тело свакодневно комуницира не би ли се спречиле немиле ситуације, те да свих 55 школа у Новом Саду има одговарајуће кадровске капацитете за васпитно образовни рад.
Додала је да смо до сада децу учили углавном шта суи м права док се о њиховим обавезама мало говорило.
Морамо популарисати друге обрасце понашања и добро размислити када је реч о премештању деце из школе у школу. Тако се проблем не решава закључила је Вучинић.
Психолог Душан Вуковић сматра да немамо довољно психолога и педагога чија улога је јако важна у образовно васпитном процесу.
Све више је поремећаја понашања код школске деце те деца па и родитељи углавном реактивно реагују, тј. после неког инцидента,
Додао је да родитељи често узимају ствар у своје руке, што није добро, па зато треба што пре вратити ауторитет школе и просветних институција.
РТВ
