Српска православна црква слави га 13. априла по црквеном, а 26. априла по gрегоријанском календару.
Он је био свештеник у Лаодикији за време цара Диоклецијана.
Пред судијом мучитељем овако је за себе рекао: "Именујем се Артемон, роб Христа Бога мојега; 16 година бех чтец и читах књиге у цркви Бога мојега; 28 година бех ђакон и читах свештено Јеванђеље; 33 године напуних као презвитер учећи људе и настављајући их на пут спасења с помоћу Христовом".
Судија га уведе у храм Ескулапов где жречеви нарочито неговаху велике змије, посвећене томе "богу". Сви држаху да ће змије угристи Артемона. Но, он се прекрсти и силом крста прикова све змије за земљу тако да се не могаху маћи. Потом их изведе све у двориште, духну на њих и све их на мах умртви.
Сви беху у великом ужасу. А главни жрец тога храма, Виталије, видећи ово чудо, паде на колена пред Артемоном и повика: "Велики је Бог хришћански!" И крсти га мученик са још неким пријатељима његовим.
Но, злобни судија оста упоран у злоби и мучаше старца Артемона разним мукама. Једном га хтеде бацити у врелу смолу, но сам се с коња врже у њу и изгоре. Беху виђена два орла који падоше на њ' дигоше га с коња и вргоше у смолу. Свети Артемон оста слободан за извесно време и хођаше, праћен увек са два своја омиљена јелена, и учаше народ. Но, поново би ухваћен и посечен 303. год. И пресели му се душа у Царство Христа Бога, нашега, коме је Артемон свети верно служио.
У манастиру Месић код Вршца налазе се свете мошти Св. Артемона Лаодикијског. Смештене су у једном малом дрвеном ћивоту, који се налазио на часној трпези у олтару. У ћивоту је била мања сребрна кутија са једном кошчицом лобање (сребром оковане) Светог Свештеномученика Артемона.
Мошти су донете 1773. године из манастира Шемљуга, где су се првобитно налазиле, а који је тада укинут.
