Истиче да се у тренутним прогнозама види да постоји могућност за падавине.
Оно што бих ја дао као прогнозу у овом тренутку јесте да се прати прогноза наредних неколико дана, јер ћемо у четвртак, петак бити сигурнији где ће тачно бити снег у наредних 7 дана у нашој земљи и колико ће га бити, закључио је Ђурђевић.
Позната скијашка дестинација у близини Монт Блана у француским Алпима, одлучила је да ове године неће отворити скијашку сезону.
Према речима климатолога Ђурђевића, недостатак снега постаје планетарни проблем, а глави разлог за то је глобално загревање.
Гостујући на РТС, Ђурђевић упозорио је да ће временом снега бити све мање, и да је то посебно видљиво на Алпима.
- Главни разлог је глобално загревање. Планета постаје све топлија, снега све мање пада, а и када пада, краће се задржава. На Алпима се то дешава већ неко време, сада је то постало видљивије. И студије показују да је снега све мање, посебно да ће га бити све мање у будућности и да због тога цео тај сектор туризма мора на неки начин се трансформисати и почетак те трансформације почиње тиме што се уклањају скијалишта - каже климатолог Ђурђевић.
Истиче да је све мање снега на глобалном нивоу и да је то посебно видљиво на Алпима, где се глечери најбрже повлаче.
И наш зимски туризам угрожен
Наводи и да више вредности температуре доносе више кише уместо снега.
- Цео медитерански појас у који ми спадамо, и који ми зовемо "вруће тачке", брже захватају климатске промене. Неке од тих промена се могу видети брже овде, него у другим деловима света - каже Ђурђевић.
Све испод 2.000 метара надморске висине угрожено
Глобално загревање требало би да се заустави на два степена, а тада ће, све што је испод 2.000 метара надморске висине, бити угрожено у смислу туризма.
- Истраживања показују да чак и у овом случају минималне будуће промене климе, а то је додато загревању од једног степена, пошто је данас планета у просеку топлија за један степен, глобални договор који тренутно постоји, а то је Париски споразум, који предвиђа да ми треба да се зауставимо на граници загревања од два степена. Значи да видимо додатно загревање од још једног степена, јер нам једноставно треба времена да напустимо фосилна горива, да користимо само обновљиве изворе енергије, значи у тих 30 година ако се ми загрејемо за још један степен, зауставимо се на граници од два степена, у том најповољнијем сценарију, према неким истраживањима, све што је испод 2.000 метара биће врло критично, у смислу туризма, у смислу одрживости, тога као, као индустрије, да кажем, у смислу неког финансијског планирања целог тог посла - каже Ђурђевић.
Наводи да и у нашој земљи треба да поведемо рачуна о промени зимске сезоне.
- Наша зимска сезона ће исто да буде промењена на начин да ће можда бити неповољнија у смислу зимског туризма, скијања и тако даље. Треба једноставно да размишљамо мало и на тај начин - каже Ђурђевић.
Високе температуре, топлотни таласи, изостанак падавина, само су неке од климатских промена које се рефлектују у Медитерану.
Климатолог Ђурђевић наводи и да недостатак снега исто ремети хидролошки циклус.
- У смислу кад у рекама имамо највише, а кад имамо најмање воде, пошто топљење снега у том пролећном делу помаже да реке буду пуније водом у току зиме. Ако не пада снег онда се то не дешава на прави начин и кад гледамо ширу медитеранску област у коју спада и наша земља, то јесте заиста врућа тачка климатских промена, где су многе ствари врло очигледне по питању климатских промена и оно што је најважније тек ће бити у будућности и то је највећи разлог зашто се напуштају та скијалишта - каже Ђурђевић.
Иако би можда могла да се "изгура" још нека сезона са снегом, трансформацију ове индустрије боље је почети на време, каже климатолог.
Скијање ће бити критично у будућности
Прошла година, која је била атипична по снежним падавинама, постаће стандард у будућности.
- Добили смо снег мало раније, прошла година је била атипична. За 15 година прошла година ће постати стандард, а ово што се сада десило, да имамо снег раније, биће атипично. Ако планирате да се бавите туризмом у том периоду треба да прошлу годину видите као неку просечну и да видите да ли вам је таква година финансијски исплатива - каже Ђурђевић.
Курир/Блиц/РТС
