Чланица Управног одбора и један од оснивача Сандра Поповић (26) из Куршумлије студира на Правном факултету у Новом Саду јер је одувек волела да истерује правду, а са нама је поделила циљеве, мотиве и планове свог удружења које је младима доступно и на друштвеним мрежама.
- Циљ је да се окупе млади и ураде корисне ствари за заједницу, а и да им пружимо неформално образовање. Видели смо шта фали у нашем формалном образовању и фокусирали смо се на тако неке ствари. Будући да нам је већина чланова са Правног факултета, организовали смо едукације на тему писање тужбе, обука о људским правима, продубљујемо неке теме које нисмо имали прилику да детаљније учимо на факултету - објашњава Сандра.
Хоћеш да кажеш да то што си навела немате у оквиру редовних предавања?!
- Не. Имамо теорију, а праксу не.
То би било као да студираш новинарство а не уче те да напишеш вест...
- Управо тако. Практичну наставу смо имали у трећој години из неколико предмета, и ту су ишли само студенти који су се најбоље показали на неким вежбама. Притом, праксе су биле и у Суду, али смо само гледали шта други раде и нисмо имали прилике да и ми учествујемо. То су ствари које смо хтели да променимо, да људима пружимо и неке практичне активности.
Рекла си да су чланови углавном са Правног факултета, а колико осталима значи то што радите и вежбате?
- На пример, на тренингу за писање тужби била нам је једна девојка са Пољопривредног факултета и било је занимљиво јер је желела да научи нешто ново и да сутра може сама да напише тужбу ако јој затреба.
Врло оптимистични планови...
- Никад се не зна за шта може затребати. Имамо и чланове са Филозофског факултета, одсека за социјални рад, журналистике, педагогије, психологије,... Организовали смо семинар о правима детета са Покрајинским омбудсманом и било је око 60 пријава, а могли смо да примимо 20. Тада је доста било њих са педагогије и психологије.
Значи, нисмо ни свесни колико је право у свим друштвеним порама.
- Да, да. Преко лета смо више радили интерне едукације, слали смо чланове на семинаре о људским правима, тако да ћемо сад имати активности које ће се тицати едукације малдих, која су њихова права, како их могу заштити, јер дефинитивно нису довољно упућени у те ствари.
Која су најважнија права младих, а којих нису свесни?
- Једно од права, за које нисмо свесни да нам се угрожава, јесте право на образовање. Немамо сви исту полазну тачку када је образовање у питању. Много младих је напустило школовање због финансијских проблема. Право на запошљавање је још једно угрожено право. Забрана запошљавања у јавном сектору је проблематична јер имамо доста дипломаца који излазе са факултета а не могу да се запосле. Још једно право које је угрожено, а такође тога нисмо довољно свесни, јесте право на здравствену заштиту. Према нашем закону, млади се воде од 15 до 30 година, а ми са 26 губимо право на здравствену заштиту.
Значи, ова омладинска страна, која је најпре намењена младима од 15 до 30 година, у складу је са законом. То је добро знати... Него, шта је тебе навело да се бавиш правом?
- Увек сам истеривала правду и желела да будем на њеној страни. То је био мотив да упишем Правни факултет. Поред неких теорисјких знања које сам стекла, активизам и бављење стварима кроз удружење, додатно ми је продубило знања у практичном смислу, тако да, искристалисало се да желим да се бавим људским правима, њиховом заштитом и да помажем људима да схвате која су њихова права, како их заштити и у ком се сегменту живота она руше. Не знају ни који све механизми заштите постоје.
Колико смо, с друге стране, ми ти који угрожавамо нечија права?
- Доста угрожавамо туђа права, нарочито националних мањина и кроз дискриминацију. Сви смо у неком тренутку били дискриминисани и дискриминисали смо некога, тако да је свест о том проблему на веома ниском нивоу.
Колико смо далеко, или близу, до тога да се створи нека равнотежа, односно атмосфера у којој се поштују људска права?
- Мислим да је едукација кључ тога да се направи равнотежа, да се поштују људска права. Колико смо далеко... Зависи. Имамо људе који су свесни својих и туђих права, који их све поштују, а постоје и људи које треба едуковати о свему томе.
Колико су млади спремни да се посвете тој тематици?
- Генерално влада мишљење да су млади незаинтересовани, да су лењи, да их не занима, али није тако. До младих треба допрети, наћи нешто што их занима, њихову сферу интересовања им приближити на начин на који они могу то да схвате, да се укључе и увиде да су кључ промене и да су битни у целом том ланцу. Имамо чланове са Технолошког факултета који никад нису мислили да ће се бавити људским правима, па су кроз наше едукације осетили потребу да се и они укључе у целу причу.
Верујем да је и лоше лично искуство велики разлог да се неко заинтерсује за све то.
- Има и тога, али данас доста утичу и друштвене мреже, то што тамо видимо. Вероватно у нама проради то нешто када се види да неко некога малтретира и слично.
Имате ли неке планове за наредни период?
- Од јесени планирамо тренинг за тренере за борбу против дискриминације. Односно, желимо да едукујемо младе да буду тренери који ће друге обучавати шта је дискриминација и како се борити против ње. У другој половини октобра ћемо имати Дан отворених врата где ће нам се људи пријавити, након чега ће бити процес селекције. Срађаујемо са Заводом за здравствену заштиту студената и они нам издају салу у којој ће се све то одржати. Има нас и на Фејсбуку (УМНИ Нови Сад) и Инстаграму (УМНИ.НС) и ту могу да се детаљније информишу о свему.
Л. Радловачки
