Према речима овог лекара из новосадске Дечје болнице, минимално инвазивна хирургија подразумева најмању могућу трауму пацијента у току хируршког захвата, уз оптимални терапијски резултат, како би се неко излечио, односно опоравио.
- Код деце таква врста хирургије има посебну потврду, јер су деца најзахтевнији пацијенти и операције које им се раде треба да учине да она буду здрава цео живот. Ову врсту хирургије почели смо да радимо 2003. године и првих пет или десет година смо имали од 150 до 200 операција годишње. Сада годишње на овај начин урадимо више од хиљаду операција – испричао је др Јокић.
Резови при таквим операцијама су мали и износе од три до пет милиметара, а дешава се да буду и мањи и да износе свега 1,9 мм, када су у питању операције новорођенчади.
Како истиче др Јокић, минимално инвазивна хирургија се ради у свим сегментима савремене хирургије, а најчeшће се изводи операција слепог црева. Ову интервенцију у 80 одсто случајева раде упораво на тај начин, минимално инвазивно. За то се користе и специјално дизајнирани инструменти.
- Још једна предност ових операција је што када се уведе камера, она може да покаже слику у кругу од 360 степени, те на тај начин могу да се виде и неке друге патолошке промене, што иначе не би могло да се види приликом операција класичним резом. На пример, некад се приликом лапароскопских операције слепог црева код девојчица прегледају и унутрашње гениталије и виде се, на пример, цисте на јајнику или јајоводу, те се и оне уклоне током исте операције –рекао је др Јокић.
Како напомиње, чак и приликом операција ређих патолошких стања примењује се иста хирургија. Тако наводи случајеве када се јављају такозвана артеријска клешта, односно када крвни судови притискају дуоденум, то јест дванаестопалачно црево. Тада се током лапароскопске операције ради обилажење места сужења. Др Јокић наглашава како у Институту у свакој дежурној екипи постоји хирург који може да изведе ове захтевне интервенције, односно лапароскопски захват, те додаје како је ова установа водећа у нашој земљи, али и региону у минимално инвазивним операцијама.
- Ради се и савремени начин решавања деформитета грудног коша, када је грудна кост увучена према кичменом стубу (Pectus excavatum), чиме се смањује простор за срце и плућа. Ту интервенцију радимо од 2006. године, када смо је први пут урадили са колегама из Трста. Изводи се тако што се направе два реза на бочној страни грудног коша. Рез од четири до пет сантиметара се ради са обе стране, између ребара, те се кроз њих убацује метална плоча која је обликована за сваког пацијента посебно. Плоча се убацује између грудне кости и срца и има облик латиничног слова „У”. Потом се она окрене и добија облик ћириличног слова „П”, те се на тај начин истовремено исправља улегнуће грудне кости. Кости деце су еластичне, а плоча остаје унутра бар две године. Када се извуче, више нема деформитета и оно се никада не враћа – објаснио је професор Јокић.
Љ. Петровић
