Заступљеност рачунара у домаћинствима варира у зависности од региона, па тако у Београду износи 85,4 одсто, у Војводини 72,8 процента, у Шумадији и Западној Србији 66,7 посто и у Јужној и Источној Србији 66,3 одсто.
Разлике се могу уочити када се упореди заступљеност рачунара у градским и осталим деловима Србије, 79,5 процената наспрам 62,1 одсто.
У односу на прошлу годину, овај јаз се благо повећао, показује истраживање РЗС.
У прилог томе говоре стопе раста заступљености рачунара у градским и осталим деловима Србије а стопа раста од 1,3 одсто бележи се у градовима, док тај раст у остатку земље у односу на прошлу годину износи 0,3 процента.
Јаз у погледу заступљености рачунара у домаћинствима видљив је код структуре домаћинстава према месечном приходу.
Рачунар већином поседују домаћинства која имају месечни приход који премашује 600 евра (94,3 проценат), док учешће домаћинстава с приходом до 300 евра износи свега 54,0 одсто.
Код домаћинства с приходом већим од шест стотина евра, повећање износи 6,4 процената, док је за домаћинства са приходом од 300 до 600 евра дошло до смањења од 0,4 процента у односу на прошлу годину.
За домаћинства с приходом мањим од три стотине евра смањење износи 0,8 одсто.
Истраживање Завода показује и да 97,9 процената домаћинстава у Србији поседује ТВ, а 93,7 одсто има мобилни телефон.
Лаптоп поседује скоро половина домова (49 процената), што представља повећање од 1,4 одсто у односу на прошлу годину, а 5,3 процента у односу на 2017. годину.
У Србији 80,1 процената домаћинстава поседује интернет прикључак, што чини повећање од 7,2 одсто у односу на прошлу годину, а 12,1 процената у односу на 2017.
Највише интернет прикључка је у Београду, затим у Војводини, Шумадији и Западној Србији и на крају у Јужној и Источној Србији.
Исто као и код заступљености рачунара у домаћинствима, кажу статистичари, велики јаз постоји у погледу поседовања интернет прикључака.
Више од две трећине грађана у последња три месеца је користило рачунар али чак 21,7 одсто њих никада није користило компјутер.
Подаци показују ипак да се за 1,1 одсто повећао број корисника компјутера у
односу на прошлу годину за 4,4 процената у односу на 2017. годину, а за 5,6 одсто у односу на 2016. годину.
Међу корисницима рачунара, 58,2 одсто њих има средње образовање, 19,5 корисника има ниже од средњег образовања, а 22,2 посто високо и више образовање.
Анализа испитаника према полу показује да је у последња три месеца 75,6 процената особа мушког пола и 68,3 одсто особа женског пола користило рачунар.
Истраживање је такође показало да 93,7 процената становништва користи мобилни телефон, а тај податак је у прошлој години износио 92,6 одсто.
Занимљиво је да 37,5 процената интернет популације користи интернет услуге уместо да остварује личне контакте или да посећује јавне установе или органе администрације.
Како се наводи, више од 1.550.000 лица користи електронске сервисе јавне управе.
Више од трећине интернет популације користило је интернет за добијање информација са веб-сајта јавних институција, а 21,1 одсто за преузимање званичних образаца.
Подаци кажу и да је више од 1.820.000 грађана куповало или поручивало робу односно услуге путем интернета у последњих годину дана
Највећи број корисника путем интернета купује односно наручује одећу и спортске производе и ствари за домаћинство, показало је истраживање РЗС.
