Владета Јеротић разлоге је поделио у следеће групе:
1. Љубав између мушкарца и жене обично почиње заљубљеношћу које се никада не претвори у љубав.
2. Муж напушта жену онда када је схватио да је више не воли.
3. Муж напушта жену јер је тип “патолошког Дон Жуана” (заводника) који мења жене, несвесно им се светећи најчешће из комплекса према мајци, због разних трауматских догађаја из детињства.
4. Вишевековни патријархални тип српске жене имао један превасходни циљ – удати се и имати децу. Сложена и значајна еротско – сексуална страна брачних односа била је запостављена.
5. Настављајући причу око конзервативних српских жена после неколико година брака са децом, жена или потпуно одбија сексуалне односе или их мрзовољно обавља без личног учествовања.
6. Природно посвећивање веће пажње жене односно мајке новорођеном детету првих годину или две претвара се у даље дугогодишње давање предности детету у односу на мужа. Мушкарци постају љубоморни на децу, па тако траже повољнију партнерку за брачну или ванбрачну везу.
7. “Кастрирајући тип жене” она слично мушком Дон Жуану несвесно се свети мушкарцу тако што га уцењује или одбија или глуми у односима у браку. Слично осветољубивом мушкарцу и овај тип жене се несвесно свети свом оцу због трауматских догађаја из свог детињства.
8. Женина полност је слабија од мушкарчеве сексуалне жеље, краткотрајнија је, у најбољем случају траје до климактеријума, после тог времена почиње да преовлађује мушки хормон, са одговарајућим променама понашања жене.
9. Постоји, срећом, ређи рећи тип жена којима је сваки полни чин нешто ружно, срамно и одвратно. Оваква жена, и када то крије од мужа, није у стању да дуже време сакрије овакав недостатак.
10. Постоји тип жене који жели да доминира у браку и то на више начина, када се муж том понашању жене озбиљније супротстави, она не може да промени ту особину, он је напушта.
11. Из разних разлога неуспео први брак (нарочито рани брак), замењује се успешним и трајним другим браком. Муж или жена коју су сазрели, долазе до успешне индивидуације, тако да траже зрелијег партнера у другом браку. Уколико жена није сазрела у току брака, а муж јесте или обрнуто зрели партнер нема више потребе за симбиозом, отуд сепарација или развод.
Како муж упропасти своју жену
1. Упорно свесно или несвесно потцењује жене, то је нарочито честа појава у балканској, српској средини. За овакве мужеве, жена се цени док може да рађа, да се брине о деци и кући, док потпуно служи мужу у свим његовим захтевима, док је ментално и физички здрава.
2. Муж који је потекао из оштећене сопствене породице, из растављеног брака родитеља (да је један од родитеља био алкохоличар, психички промењен на различите патолошке начине и тако даље) несвесно преноси сопствену доживљену трауму из детињства на свој брак, и то понашајући се слично болесном родитељу.
3. Муж због нерешене, а несвесне Едипове ситуације из сопствене породице, преноси са мајке патологију односа на жену, светећи јој се. Ово смо већ поменули као тип Дон Жуана, он се некада према жени понаша пасивно или равнодушно да би избегао сукобе.
4. Свесне или несвесне хомосексуалне склоности мужа у браку, доводе до бржег или споријег удаљавања партнера, при чему жена која и даље воли таквог мужа улази у депресивна стања које захтевају лечење. Деца рођена у таквом браку не поправљају брачни контакт.
5. Када је муж слабо потентан или полно импотентан у браку, било да је такав у брак ушао или је у браку постао.
6. После рођења детета муж постаје патолошки љубоморан и на жену и на дете (нарочито ако је мушко дете) иако му жена није дала повода да се тако понаша.
7. Муж је на неуротичан или психотичан начин љубоморан у браку на жену без стварног разлога. Он обично одбија предложено лечење, кињи жену на разне начине, мучећи је физички и психички, дешава се да оваква патолошка љубомора за крајњи исход има убиство жене.
8. Феномен “заплетених рогова” настао на основу фотографије у једном страном часопису на којој су приказана два јелена које су се у међусобној борби тако заплели роговима да су пали мртви, не успевши да се расплету. Јеротић наводи да је видео доста неуспелих, несрећних бракова који се не растављају ни по коју цену мучећи једно друго до саме смрти, најпре једног, а често после краћег времена и другог партнера.
Он у књизи поручује:
“Не губимо ипак наду. Брачна психолошка саветовалишта имају данас пуне руке посла и често успешно обављају свој племенити, стручни и духовни задатак. Све се може у животу поправити залечити или излечити зашто не онда и неки брак, под условом да се у њему нису угасили пламичци љубави, односно духовности”.
