На питање како коментарише најаве из Бугарске да неће обновити гасни уговор са Русијом, који истиче крајем ове године, и да ли би то могло да доведе до прекида испорука руског гаса Балканским током за Србију, Вулетић истиче за Танјуг да такав сценарио није реалан.
Ипак, подсећа да је Бугарска раније обуставила изградњу Јужног тока за снабдевање руским гасом у Европу.
"Тако гледано може да се деси да упропасти и овај пројекат. Али, зашто би то урадила када јој треба гас, а нема других извора. То је тешко замислити", рекао је Вулетић, подсетивши да Бугарска, кад је реч о гасу, 100 одсто зависи од увоза.
С друге стране, тренутно и у догледно време осим руског гаса Бугарска нема другу алтернативу.
"Имала је пре гасну везу преко Украјине и Румуније и сада изградњом Балканског тока добила је директну везу са руским гасом. Зашто би онда то она урадила? Осим ако се на њу не врши врло велики притисак. Чини се, ипак, да је Бугарска једна слаба карика у целом том одлучивању", каже Вулетић.
У сваком случају и када би се то десило, додаје, Србија има још један правац за снабдевање руским гасом осим Балканским током, а то је преко Украјине и Мађарске код Хоргоша, који је користила пре изградње Балканског тока.
"Бугарска нема право да укине гас за наше потребе, може да каже - ја нећу да продужи уговор за руски гас, али мора да нам пусти гас јер имамо међународни уговор за транзит гаса и са Бугарском, Русијом и Турском (пошто је Балкански ток наставак Турског тока којим Турска добија гас из Русије)", наводи Вулетић.
Он је рекао Тањугу да ни Србија нема алтернативу руског гасу у наредних 10 година.
"Прича се о азербејџанског гасу и гасовод ТАП (Трансјадранском гасоводу - Транс Адриатиц Пипелине) који је изграђен, међутим све количине које иду из Азербејџана су резервисане за Турску, Грчку и огромна већина од 10 милијарди кубика за Италију", објашњава Вулетић.
Према његовим речима, Европа увози око 40 одсто сопствених потреба за гасом из Русије, што тешко да може да се надокнади неким другим изворима.
"Почели су Бајден и Шолц да разговарају са Катаром, међутим тај гас (течни природни гас - ЛНГ) који би волели од Катара да добију има мале количине. Катар годишње производи око 100 милијарди кубика гаса, али 70 одсто тих колицицна су дугорочно везане за потребе Кине, Јапана, Јужне Кореје и Индије. Нешто мало катарског гаса увози Велика Британија, Шпанија и Француска", рекао је Вулетић.
Напомиње да само Немачка троши годишсње око 100 милијарди кубика гаса.
На питање које цене руског гаса можемо очекивати у наредном периоду за Србију, каже да ће то зависити доста од цене барела нафте и да је тако пре десетак година када је цена нафте била слична као данас, Србија плаћала више од 500 долара за 1.000 кубика гаса.
Подсећа да Србија има до 1. јуна цену од свега 270 долара за 1.000 кубика руског гаса и додаје да ће свакако цена после бити већа.
Вулетић додаје да Србија има два улаза за гас у земљу, подземно складиште Банатски двор и довољно новца да купи гас, тако да не очекује неке веће проблеме.
