Има овде фондација и организација које су спремне су да помогну новчано – то су хуб фондови. Битан услов је да се услуге и робе из почетничког бизниса могу пласирати и на друга тржишта. О томе како то иде најбоље говори пример: Никица Маринковић је прво пробао са сајтом за продају органске и домаће хране.
Новац за почетак посла успео сам да добијем од Аустријске развојне агенције, прича Маринковић.
Како каже, услов је био да је барем један партнер из Аустрије.
Тај почетни капитал је у мојој фирми имао једноцифрен удео. Инвеститора сам нашао на крајње неконвенционалан начин. Када сам започињао посао, знао сам да имам добру идеју, али желео сам да своје знање унапредим. Сазнао сам за ИРП академију у Бечу, која је тражила старт-ап фирме из Србије којима би пружила техничку подршку и знање да започну посао, каже Маринковић.
Он им је представио своју идеју и добио позив за курс. Тамо је био од априла до октобра, неколико дана месечно. Радио је с менторима, али и инвеститорима
У Аустрији сам упознао и свог инвеститора, који је у мој посао уложио 20.000 евра, објашњава Маринковић.
После искуства са сајтом за органску и домаћу храну, наставља наш саговорник, посао је проширио на еколошке дрвене кутије, обложене вуном, оне које служе за доставу хране.
Новац за покретање тог посла добио сам кроз грантове од неких „venture capital” фондова. Добио сам 15.000 евра, без уступања удела у фирми, прича Маринковић.
Управо та врста фондова може бити други извор финансирања за почетнике у бизнису. Најједноставнији начин да се дође до њих су хубови. У Београду их има неколико: „ICT hub”, „Start Lab hub”, „Impact hub”... и принцип проналажења „venture capital” фонда је мање-више исти. Пре свега, потребно је имати добру бизнис-идеју и знати како је представити. Након тога, с представницима фондова пролази се сваки део потенцијалног бизниса. Ако на крају свега тога све они мисле да идеја може да се „уновчи”, оснива се заједничка фирма.
Предузетници из Војводине су такође заинтересовани за сарадњу. „Publit io” је компанија која већ користи тај новац и која се убрзано развија. Тој комапнији додатно је помогао и Републички фонд за иновативне делатности.
У хубу будућу сарадњу у АПВ виде у пројектима који ће се базирати на спајању пољопривредне делатности с новим технологијама. Добре идеје у тој области су спремни да охрабре и, наравно, финанисијски подрже.
Фондови улажу између 20.000 и 50.000 евра, и, тек ако се бизнис развије, и више. Шта о свему кажу у „ITC hub venture” фонду у Београду? Новац који пласирају уложили су други предузетници и менаџери. Циљ је унапређење предузетничке сцене у Србији и региону. Инвестирају до 50.000 евра, а заузврат добијају од пет до 15 одсто власничког удела у компанији. Они чије идеје добију новац могу рачунати на даљу подршку, односно да дођу у контакт с будућим пословним партнерима. Спремни су да финансирају све, помогну сваком послу, а пре свега где ИТ сектор може допринети развоју. До сада су помогли шест старт-апа. Планирају да портфолио ове године дуплирају.
Осим добре идеје, почетник мора да има и јак и мотивисан тим људи који могу изнети идеју у пословном смислу. Сем знања, потребно је да будући бизнисмен буде комуникативан, да се разуме у програмирање, да има предузетнички дух и да је мотивисан. До сада су се најшеће за помоћ обраћали млади људи у раним двадесетим годинама, који су желели да идеје преточе у конкретан бизнис. Данас се све чешће јављаују и тридесетогодишњаци. Њихов новац могу добити и они који имају други посао и добру идеју, али не и паре, и нису спремни да се одваже и дају отказ на старом радном месту пре него што невиде како ће се идеја у пракси развијати.
Д. Вујошевић
