Привремене мере су законски алат који Пореској управи омогућава да осигура наплату пореза, који још није доспео или који није утврђен, али је у току процес утврђивања или контроле. Ове мере могу да укључују заложна права на покретним стварима, непокретностима, новчаним средствима и потраживањима пореског дужника.
Пореска управа може да их уведе када процени да постоји опасност од ометања, онемогућавања или неефикасне наплате недоспелог пореза. Одлука о увођењу привремених мера мора да садржи образложење зашто постоји таква опасност.
Кад може да се жали
Порески обвезник има право на жалбу против решења о увођењу привремених мера. Међутим, жалба не одлаже извршење решења, што значи да мере остају на снази док се жалбени поступак не заврши или се на други начин не обезбеде услови за укидање ових мера, што ће зависити од одређених околности конкретног случаја.
- Разумевање како и када Пореска управа може увести привремене мере и средства обезбеђења наплате пореза од суштинског је значаја за сваког предузетника у Србији. Овим знањем, фирме могу ефикасније планирати своје финансијске и пословне стратегије, те избећи потенцијалне правне компликације повезане са пореским дуговима - закључују правници адвокатске канцеларије Стојковић.
У пракси, Пореска управа готово увек посеже за увођењем ових мера када у току контроле посумња на постојање неправилности у пословању.
Према речима правника адвокатске канцеларије Стојковић, посебан фокус Пореске управе усмерен је на евидентирање трошкова по примљеним рачунима.
- Контрола се врши над трошковима евидентираним по примљеним рачунима од предузетника или правних лица у земљи, или иностраних добављача. Ако је контролом утврђено да трошкови нису настали у сврху обављања делатности, то може бити разлог за увођење привремених мера - објашњавају наши саговорници.
Такође, постојање неисказаних прихода може бити разлог за увођење привремених мера.
- Овде се при контроли прате неисказани приходи по основу наплате сопствених потраживања или за трећа лица, посебно за део који није пренет трећем лицу до краја контролисаног периода. Ако Пореска управа идентификује приходе који нису адекватно пријављени или евидентирани, може посегнути за привременим мерама као средством обезбеђења наплате пореза. Ове мере су од суштинске важности за Пореску управу, јер омогућавају ефикасно деловање у случајевима сумње на пореске неправилности, осигуравајући да се пореске обавезе адекватно испуне - наводе адвокати канцеларије Стојковић.
Међу честим разлозима које Пореска управа узима у обзир као отежавајуће околности су плаћање пореза на добит у мањем износу од законом прописаног, непоседовање непокретности или друге вредније имовине, честе промене седишта фирме, као и непостојање опреме неопходне за обављање делатности.
Остали разлози за увођење привремених мера су неправилности у књиговодственим записима, недостатак транспарентности у финансијским трансакцијама, сумњиве трансакције које указују на избегавање пореза и значајне промене у структури власништва, а које могу да утичу на пореске обавезе.
Када је реч о њиховом трајању и укидању, привремене мере Пореске управе могу бити на снази до наплате пореза, ради обезбеђења установљене или док порески обвезник не пружи одговарајуће средство обезбеђења за наплату пореске обавезе.
Према закону, средства обезбеђења наплате пореза могу бити хипотека на непокретностима, залога на покретним стварима, неопозива банкарска гаранција, јемство другог лица, трасирана меница акцептирана од стране два жиранта и меница авалирана од стране пословне банке.
Бизнис
