Репрограм дуга или принудна наплата за највеће пореске дужнике?

БЕОГРАД: Пореска управа објавила је спискове највећих пореских дужника у Србији, чији се дугови мере милијардама, а стручњаци за пореску политику сматрају да би једно од решења могло да буде у новом репрограму којим би се отписао већи део камате и продужио период отплате, али да се онда "подвуче црта" и да се сваког првог у месецу по принципу принудне наплате види колико има ликвидних фирми.
novac porez dug
Фото: pixabay.com

Из Уније послодавца поручују да оправдања за дуговања држави нема и да ова листа показује да нема равноправног третмана појединих предузећа у држави.

Пореска управа је јуче, после нешто мање од две године, објавила спискове највећих пореских дужника, закључно са 30. новембром 2019, која показује да само 10 највећих пореских дужника, правних лица, држави дугује нешто више од седам милијарди динара.

Порески саветник Милан Трбојевић рекао је Танјугу да би можда било најбоље решење у новом репрограму, као и да би најгори случај би да држава у овој ситуацији не добије скоро ништа.

"Држава треба да покуша да наплати дуг или да уђе у договор са привредом. Вероватно би требало да се измени закон по којем тренутно можете да се добије отплата само до 60 рата. Много је боље да можете било шта да добијете од наплате пореза, него на крају да потпуно уништите ту фирму и не добијете ништа или јако мали део", навео је Трбојевић.

Напомиње да би зато било боље донети нови репрограм, који тренутно постоји у закону, али уз већи опроштај камате, пошто је питање колика је камата у тим дуговима, а колика је главница.

Трбојевић наглашава да би такав репрограм свакако морао бити и последњи и да се онда види ко може да плаћа и функционише, а да они који не буду могли оду у стечај и наплати се оно што може.

Додаје да напалата пореза већ много боље функционише захваљујући томе што су уведени е Порези и откако је обједињена наплата, пошто су раније многи уплаћивали само здравствено осигурање.

"Пореска политика је била толико лоша у прошлом периоду и то не може у кратком периоду да се среди. Мислим да је време да се донесе рез и да ''последња шанса''. То ће, нажалост, бити напреведно према онима који су редовно плаћали".

Каже и да би нека идеална ситуација била када би цела привреда функционисала по принципу принудне наплате и да се сваког првог у месецу, када се плаћају порези и врши принудна наплата, види колико има ликвидних фирми.

Трбојевић сматра и да би требало снизити порезе пошто би привреда онда имала више новца за инвестирање.

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић оценио је данас да је дуговање оволико великог броја предузећа брука, како за те фирме, тако и за оне који нису наплатили пореска дуговања.

"Добро је да су објављени ови спискови дужника. Међутим, то истовремено представља огромну бруку и за Пореску управу и уопште за целу државу. Тај списак представља нешто што је недопустиво да се код нас може дешавати", каже Атанацковић.

Указује да списак пореских дужника открива заправо да се не зна колико још има мањих предузећа која дугују новац држави.

"Код предузетника је ствар можда још гора. Списак је са око 2.400 предузетника од којих је најмањи дуг пет милиона. Сви они који дугују четири, три, два милиона... не рачунају се да су фирме које су на ''стубу срама'' због неплаћања", рекао је Атанацковић Танјугу.

Упозорава да објављени списак показује да постоји неравноправан третман појединих предузећа у држави, јер они који редовно плаћају своје пореске обавезе, каже, ако закасне са плаћањем, одмах добијају опомену.

Напомиње да држави нико не сме да дугује новац, а утисак је Атанацковића да су поједина дуговања чак и намерно прављена.

"Имам утисак да су поједини дужници тај дуг намерно направили, јер им се више изгледа исплати да буду дужни држави и да притом, можда, ако икада и плате те своје обавезе, плате их са каматом која је мања него да су узели кредит у банци", каже он.

Додаје да постоје и они привредници који заиста не могу да измире своје пореске обавезе пошто за то немају новца, али да то свеједно не може бити оправдање да држава не наплати своја потраживања.

У Пореској управи речено је Танјугу да се према Закону о пореском поступку и пореској администрацији, сваки документ, информација, податак или друга цињеница о пореском обвезнику до којих се дошло у пореском, прекршајном, предистражном или судском поступку, сматрају и чувају као тајни податак.

Такође, да Пореска управа има обавезу да једном годишње објављује на својој интернет страни назив односно име и презиме, ПИБ и износ пореског дуга пореских дужника, и то правних лица са пореским дугом у износу од 20 милиона динара и вишем и предузетника са пореским дугом од пет милиона динара и вишем, чиме обавеза чувања тајности податка није повређена.

Пореска управа наводи да утврђује, контролише и наплаћује јавне приходе и у вези са тим предузима све законом прописане мере из своје надлежности.

На листи највећих дужника на врху је предузеће Мера инвест из Београда које дугује 1,084 милијарди динара.

На другом месту налази се "Магма пром" из Шапца које дугује држави 990 милиона динара, треће место заузима "Дунав група агрегати" са 787 милиона динара, затим "Термол" из Београда са 772 милиона, а на петом месту је "Продексим" из главног града - 726 милиона.

 

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести