Она је само једна од неколико фирми из ове области које су комплетну инфраструктуру, заједно са запосленима, пребациле у Србију. С опремом, кабловима и компјутерима стижу и запослени, који тренутно захтевима за слободне станове затрпавају претежно београдско тржиште. На удару је највише Нови Београд, али се траже и већи станови у старијим деловима града, што највише зависи од тога где им је смештена фирма.
Поред руских компанија, привремено боравиште у Србији потражили су и итијевци из Русије који раде за стране фирме. Једна од њих је Наташа М, која као програмер ради за швајцарски “Луксофт”, који је затворио руски део своје фирме. Заједно са мужем Олегом стигла је у престоницу. Олег је фриленсер, али и он има озбиљне разлоге за одлазак. Зашто? Јер није сигуран колико дуго ће моћи да се сналази с интернет конекцијом. Не с квалитетом интернета, већ са могућношћу да ради аутсорсинг послове за партнере широм света.
У Русији, 80,86 посто становника користи интернет, а Русија је 47. земља по брзини интернет конекције, с просечном брзином од 75,91mbit/s и 88. на свету по брзини мобилног преноса података од 22,83mbit/s. Руски језик од марта 3013. постао је други најчешће коришћени језик на интернету, а Руси изузетно радо користе друштвене мреже. Проблем је настао захваљујући руско-украјинском сукобу и ескалирао дотле да Русија прети да ће пресећи једно од чворишта подводних каблова између своје земље и УСА. Такође, Русија је, наводно, наложила да се сви корисници и домени преселе на домаћу територију, како би заштитила податке и инфраструктуру. Уз обостране претње САД и Биг тек компанија које дозвољавају говор мржње, чак и кад је уперен ка обичним руским грађанима, и повлачење великог броја компанија са руског тржишта, није тешко очекивати да ће у једном тренутку доћи до прекида на везама. ICANN, међународна организација за доделу домена, за сада чврсто стоји на становишту да се не сме прекидати интернет, нити укидати .ru домени, али је питање да ли ће и када попустити пред притисцима, а сви знамо да је преседана, бар кад је политика у питању, увек било.
У сваком случају, Руси су нам стигли и тренутно се суочавају с питањем како да организују интернет везу. Наши кабловски и IPTV системи неспремно су их дочекали: они који имају уговоре везане за корисника, а не за власника стана, немају добру интернет везу, они са добрим пакетима немају искључиво интернет, већ нуде и фиксне, мобилне телефоне и кабловску телевизију. Уз све то, процедура потписивања неког таквог уговора врло је компликована, јер су обично у питању уговорне обавезе, а наши гости ту су можда неколико месеци, можда неколико година, а можда и заувек.
И, док је МУП Нови Београд затрпан пријавама боравишта, углавном пријатељског, на 90 дана, док не стигну од фирми сви папири за радне дозволе и остале бенефиције, очекује се да ће слична навала стићи и у друге ИТ центре, пре свега у Нови Сад, који је иначе навикао на руски језик на улицама, захваљујући НИС-овим газдама из Русије.
Такође, млади Руси убрзано уче српски. Како ће банке реаговати на ове промене, показаће наредни дани, јер су примећени проблеми у трансферу новца из Србије ка другим државама, пошто их сматрају ризичним. Но, ту је увек стари добри Пејпал.
Ивана Радоичић
