Мало ко се одлучује да се школује и после бави неким од занатских занимања и све је мање мајстора, а посебно занатлија - златара, опанчара, јорганyија, ткаља... Стари занати, практично, изумиру и занатлија који имају коме да пренесу своје знање своје знање готово да нема пошто готово да нема ни заинтересованих да то знање добију.
Секретар Удружења самосталних занатлија Новог Сада и Сремских Карловаца Вељко Анђелић, указује да занати постоје доавно и да ће, упркос томе што се данас много другачије живи и ради, они опстати и да ће увек бити оних који ће се окренути неком од старих заната.
- И поред тога што је занатство суочено с проблемима, оно је жилаво и пребродиће га - каже Анђелић. - То је видљиво и и кроз историју јер је занатсво пролазило кроз многе системе и опстајало, прилагођавало се, мењало и опстало,, па ће тако, сигуран сам, бити и у будућности.
Он указује да ће и поред тешкоћа с којима су занатлије суочавају - опстати, па чак и они веома ретки јер је реч о послу којим се, најчешће, баве целе породице.
- Бављење неким занатом најчешће значи и да се говори о породичном послу којим су се фамилије бавиле дуго, који се преносио с генерације на генерацију, породице које у свом занату виде свој живот. Наравно, данас млади другачије размишљају, али мислим да ће, генерално гледано и без обзира на проблеме, захваљујући тој снажној покретачкој снази занати опстати - истиче Анђелић.
Потребан закон о занатству
За бољи положај занатства, указује Вељко Анђелић,, и те како је потребно да постоји закон о занатсву, а веома би било добро и да се формирају занатске коморе, као што је случај у многим земљама Европске уније, јер су то кораци који на најбољи начин омогућавају заштиту заната и занталија.
- Наше удружење је једино у Србији која заступа интересе занатства и занатлија, имамо између 800 и 1.000 чланова, али у Новом Саду и Сремским Карловцима има далеко више занатлија - каже Анђелић. - Трудимо се да својим радом допринесемо да се сачува и заштити производња, стари занати, традиција, али је иузузетно важно и осавременити прописе у овој области. Правилник о старим уметничким занатима и домаћој радиности није мењан 50 година, па не треба да чуди што су њиме обухваћени занатаи којих више нема и којим се више нико не бави, а да су изостављени неки други.
По његовим речима, за то би било потребно и да се промене многе ствари и уклоне разлози који су довели до тога да се стари занати забораве и да се све мање младих опредељује за њих - од образовања кадрова, до расподела новца.
- Један од већих проблема за бољу позицију затаства су и кадрови, а њих је све мање јер је мало школа које нуде ту врсту образовања. Уз то, занатлије, које се дуго баве неким до заната, ускраћени су за подршку државе јер се субвенције, углавном, дају новим предузетницима. При томе се забораавља да је иза њих дуго и успешно бављење некин послом, али и то да су занатлије међу оним предузетницима који редовно и ревносно плаћају своје обавезе према држави - наглашава Анђелић.
Д. Млађеновић
