У прошлој години најскупља кућа у Војводини купљена је за 510.000 евра у Новом Саду, док је на Савском венцу за нови дом искеширано 4.802.000 евра, а најјефитније су коштале свега 400 евра у више градова Србије.
Више од милион, тачније 1.054.990 евра, коштала је кућа у Новом Саду продата 2022. године, показују подаци Републичког геодетског завода, уз податак да је промет кућа на нивоу државе у 2023. за 15 одсто мањи у односу на 2022. годину.
После Суботице, у којој је прошле године продато 1.098 кућа, а цене су биле од 1.000 до 192.500 евра, јесте Зрењанин са 788 остварених уговора. У овом граду цене кућа су биле од 1.000 до 120.000 евра. На трећем месту је Нови Сад са 593 продате куће, а најјефтинија је коштала 9.000, док је најскупља пола милиона евра. На четвртом месту по броју продатих кућа је Сомбор са 463 уговора, а цена ове врсте некретнине је била од 1.000 до 130.000 евра. После Сомбора је Бечеј, где је прометовано 358 кућа а цене су биле у распону од 1.500 до 130.000 евра.
На шестом месту је Сремска Митровица са 349 уговора, а цене кућа овде су од 2.000 до 175.000, а потом је ту и Бачка Топола, где је остварено 345 продаја, док су цене од 1.000 до 61.000. Кикинда је следећи град са 315 оствaрних уговора, а цене су од 1.000 до 60.000 евра. Вршац и Кањижа имају око 300 уговора, док се цене доста разликују. У Вршцу је најјефтинија кућа продата за 2.000, најскупља за 140.000, а у Кањижи су цене од 1.500 до 64.500 евра.
- Највише су прометоване куће од 70 до 120 квадрата (46 одсто), затим оне од 20 до 70 квадрата (32 одсто), па оне од 120 до 170 квадрата укупно 16 одсто. Веће куће од 170 квадрата прометоване су у шест одсто од укупног броја продатих у Србији. Најчешће су у промету били плацеви површине од два до седам ари (53 одсто), затим од седам до 12 ари (24 одсто), више од 12 ари (18 одсто) и испод два ара – пет одсто од укупног промета – показује извештај Републичког геодетског завода.
У прошлој години у Србији је од кућа искеширано 522,1 милион евра, а годину раније 643,4 милиона евра.
Регион Војводине има највеће учешће у новчаној суми прометованог пољопривредног земљишта са 77 одсто, шума са 45 одсто и стамбених објеката (кућа, викендица и стамбених зграда) са 38 одсто у односу на укупне вредности прометованих непокретности у Србији.
Посматрајући табеларни приказ продатих кућа, приметан је пад броја склопљених уговора у 2023. години у односу на претходну.
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у 2023. години седам одсто свих непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за четири процента мање у поређењу са 2022. годином.
С. Аничић Илић
Фото: Дневник
