У односу на прошлу годину, промет гаражног простора у Србији порастао је за 22 одсто, а пословних просторија за девет. Посматрајући читаву Србију, опала је продаја грађевинског земљишта и то за осам одсто, али је већи обим приходованог новца.
- Када је реч о обиму новчаних средстава на тржишту по врстама непокретности, у првом полугодишту 2022. године у односу на исти период претходне године, дошло је до пораста код гаражних простора за 59, грађевинског земљишта за 39, пословних простора за 37 одсто. Цене прометованог грађевинског земљишта у Србији имају широк распон, који је посебно изражен код грађевинског земљишта намењеног за стамбено-пословну градњу и крећу се од 10 до више од 125.000 евра за ар – појашњавају у Републичком геодетском заводу.
Нови Сад бележи знатно мањи број продатих парцела грађевинског земљишта, јер је у првој половини ове године прометовано 431, а прошле за исти период чак 721. Иако је мањи број продатих парцела, најскупља од њих је достигла цену од 32.250 евра за ар. Најјефтинији ар грађевинског земљишта у овом граду продат је за 90 евра.
Инђија је на четвртом месту по броју парцела у Србији, а испред Чајетине, па је ове године продато 232 парцеле, а прошле је тај број био 271, док је две године раније тај број био 159. Иако, Инђија све више “избија” међу градове у којима је највише продатих парцела за градњу, овде су постигнуте цене ниже у односу на новосадске. Тако је овде максимална цена за ар 4.000, а минимална 30. Чајетина је по броју продатих парцела иза Инђије, али не и по ценама, јер је овде прометован најскупљи ар, бар онај који је документован износио 39.000 евра. У Суботици је прометовано 145, најскупљи ар је 4.900, а најјефтинији 35. У Зрењанину су продате 92 парцеле, а маскимална цена је 5.800 за ар, док је у Беочину продато 89, а максимална цена је 5.530. У Иригу је забележено 75 продатих парцела док је максимална цена 2.300. Минимална цена за сва три места је испод 100 евра за ар.
Нови Сад држи рекорд по броју продатих пословних просторија и то 241, док је на другом месту Рашка са 146, па Нови Београд 142, а од војвођанских градова једино Суботица је међу првих десет и то са 41 прометован пословни простор.
У Чајетини највише продатих апартмана
Чајетина је на убедљиво на првом месту по броју продатих апартмана и то 782, док је тај број на Копаонику “само” 209, а на Дивчибарама 106, у Брзећу 26 и у Врњачкој Бањи 20. Квадратни метар је најскупљи на Копаонику и иде и до 4.450 евра, док је у Чајетини 2.677. Минималне цене не прелазе 600 евра по квадрату на обе дестинације.
Цене прометованих пословних простора су се кретале од 50 евра до 12.240 евра по метру квадратном. Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на београдској општини Стари Град за 12.240 евра, површине 29 метра квадратна, а највиша уговорна цена пословног простора од 10.200.000 евра остварена је на Палилули. У Јужнобачком округу је продат пословни простор за 3.630 евра за метар квадратни и то је рекорд што се тиче округа по Србији. У Средњобанатском је максимална постингута цена 960 евра за метар квадратни, у Јужнобанатском 1.895 и тако даље.
Нови Сад држи рекорд и по броју продатих гаража, па је за пола године прометовано чак 1.243, а у Србији 8.451. Цене гаражних места на територији Републике Србије кретале су се од минималних 300 евра у Бољевцу до 48.000 евра на Копаонику, као и на локацији Београд на води. У Новом Саду је најскупља гаража коштала 31.000, а најјефтинија 1.000 евра. У Суботици је цена гараже достигла цену 10.000, док је најјефтинија, попут новосадске, продата за 1.000 евра.
С. Аничић Илић
