Наиме, не би требало да се дешава оно што је у српским радњама било готово свакодневно – стална најава да се роба продаје уз снижења, односно да су распродаје током целе године – јер закон дефинише шта су распродаје, сезонска снижења и акцијске продаје, када почињу и колико трају. Има и других новина којих се трговци морају придржавати приликом организовања продаје по нижим ценама, а уколико то не учине, могу се суочити с казном која није мала.
Закон је стартовао практично непосредно пре него што је започела летња распродаја, а у радњама се, слободно се може рећи, више него раније могло уочити где је роба продаје по нижим ценама, који су производи из нове колекције... Такође, много је мање било продаваца који су продају оглашавали уз висок проценат снижења, што је донедавно било правило. По речима правног саветника у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Младена Алфировића, још је рано да се говори о томе колико продавци поштују нова правила, али је извесно да је поменути законски акт био потебан да би се та област уредила.
Осим сезонских распродаје које се организују два пута годишње у одређеним терминима, роба се уз подстицај може продавати и због затварања, односно престанка рада одређених објеката, а могу се организовати и редовне акције снижења, каже Алфировић.
Како додаје, када је реч о сезонским расподајама, логично је да се на њима продају производи којима истиче сезона, али продавца ништа не спречава да продаје и другу робу.
Наиме, нови Закон је дефинисао када се роба може продавати на распродаји, али не и која роба, наводи наш саговорник.
Дакле, извесно је да трговци сада више воде рачуна приликом организовања снижења/распродаја и да већина поштује прописана правила. То значи да се више не би смело дешавати оно што је било уобичајен поступак при привлачења купаца – да се, рецимо, истакне да је снижење 70 одсто, а да се уз тај попуст продаје свега два или три производа – пошто се сада на сезонским снижењима мора понудити једна петина, односно 20 одсто робе у висини процента снижења који је назначен. Уз то, на распродаји и сезонском снижењу мора се наћи сав асортиман робе која се нуди по нижој цени и рафови се не могу допуњавати, а у случају да се до краја распродаје не прода сва роба која је била на снижењу, мора се повући из продаје, односно не сме да се врати у радњу. Трговци имају обавезу да видно истакну декларацију, а јасно истакнута и видљива мора бити и ранија цена производа, као и нова, снижена.
Недостатак новог Закона о трговини, указује Младен Алфировић, јесте то што није предвидео прекршајни налог, већ се, када се тврди да се тргавац не придржава прописаних правила, спроводи прекршајни поступак, који предуго траје и неретко застарева.
Да постоји прекршајни налог, који ће на нашу инцијативу бити део новог закона о заштити потрошача, значајно би се убрзала процедура када се уочи непоштовање постојећих правила. Уз прекршајни налог би се за неке пропусте, који су видљиви и лако се утврђују на основу одговарајуће документације и није их неопходно доказивати, реаговало одмах, односно трговац би сносио санкције на лицу места, и то би, сигурно је, допринело да неправилности буде што мање, каже Алфировић.
Правила о истицању старе цене и нове, снижене, указује Алфировић, не морају се придржавати трговци који организују редовне акције снижења, које трају три дана и најчешће се организују у супермаркетима.
Уколико акција траје три дана, није обавезно истицање цене по којој се роба продаје и оне која је важила до тада, али би било добро да је Закон то предвидео јер би потрошачи имали праву инфорамцију о проценту снижења. Што се тиче продаје производа који се нуде због умањене вредности, било да је реч о грешки или истицању рока трајања, било добро да је прописано да се они посебно издвоје, односно буду на једном месту јер би то помогло потрошачима приликом куповине. Сада је предвиђено да продаја таквих производа мора бити означена и да се мора указати на то из којих се разлога продаје по нижој цени, каже Алфировић.
Д. Млађеновић
