Богато село – скупа аренда, старачко село – мало пара

Пољопривредници који обрађују земљу у аренду већ су обезбедили оранице од оних који их издају у закуп па су се тако и погодили колико ће власницима њива платити обраду.
д
Фото: Dnevnik.rs

Неки су још јесенас узорали површине и посејали озиме пољопривредне културе, док се други спремају за пролећну сетву. Углавном, и једне и друге мучи какав ће бити род и да ли ће им се исплатити обрада земље узета у закуп. 

У Бегечу, највећем светском произвођачу шаргарепе, аренда се креће од 200 до 300 евра по јутру и та цена је годинама иста. Толико аренду плаћају

мање-више и пољопривредници у другим местима око Новог Сада. У Змајеву и Сиригу, рецимо, за јутро земље у закупу повртари дају 300 евра јер су та места близу Јегричке баре па се њиве могу наводњавати. Арендаши на Ченеју не дају више од 200 евра за закуп по јутру, а има примера да су ратари у том месту уговорили аренду и испод 200 евра. Углавном сви арендаши закуп плаћају у страној валути, све гунђајући да обрада туђих њива није исплатива.

У Бегечу, највећем светском произвођачу шаргарепе, аренда се креће од 200 до 300 евра по јутру и та цена је годинама иста

– У  развијеним селима, где је привреда јака и има богатих домаћинстава и предузетника, за аренду се даје више новца – каже председник Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослав Киш, и скреће пажњу на то да на цену закупа утиче и квалитет земљишта, колико је удаљено од насеља и колико је близу водотокова. – У  местима где су старачка домаћинства и има много земље коју нема ко да обрађује, аренда је јефтинија. 

По његовим речима, на северу Бачке власници ораница могу да добију од закупа од 10.000 до 20.000 динара по јутру.

Све ређе се закуп уговара на основу количине усева који се сеје, већ се договор власника и закупца уговара у фиксном износу.

Председник Савеза пољопривредника Баната Драган Клеут каже да арендаши већ дужи низ година од обраде туђих њива немају велике зараде, али да из године у годину, ипак, узимају земљу под аренду, све у ишчекивању да ће се на тржишту десити помак у погледу више цене усева, али и да ће држава давати више новца по хектару сељацима да би унапредила и подстакла обраду земље.

По речима нашег саговорника, цена аренде у Банату полако пада, али с њом пада и цена земље.

– Све до пре годину и по јутро земље се у околини Зрењанина продавало за 6.000 евра, док је аренда по јутру коштала 200 до 250 евра у динарској противвредности – каже Клеут.


Велики много узму због кредита

Клеут наглашава да има и пољопривредника који држе и по стотину и више јутара земље у аренди. Међутим, то су ратари који имају велике кредите па им обрада великих површина служи да банкама прикажу велики промет робе на основу чега репрограмирају дуговања.


Од јесенас је, вели, другачије јер нема субвенција за нафту, а и ове године држава пољопривредницима који обрађују до 20 хектара даје свега по 4.000 динара по хектару па је тако закуп ораница сада око 150 евра у динарима. До те рачунице ратари стижу, истиче Клеут, рачунајући колико кошта четири метра кукуруза и четири метра пшенице.

– У Банату се код аренде као мера плаћања узимају цене кукуруза, пшенице и сунцокрета, а у последње време и уљане репице – каже Клеут, и наглашава да се аренда не плаћа унаред, већ током економске године.    

С друге стране, просечна цена закупа државних њива у претходне три године била је око 194 евра по хектару, при чему су поједине парцеле излицитиране и по ценама које су ишле и изнад 500 евра по хектару годишње.

З. Делић

sosa
30.01.2019 • 13:48
E pa da je tako, baš i nije! 300 evra se itekako plaća arenda, samo bi arendaši da spuste cenu na ovakav načun tj medijskom propagandom. Ne valja monopol nigde, ni kod otkupa poljoprivrednih proizvoda jer se cena spušta, al ni kod zakupa nije lepo biti alav, tipa meni, meni i sve meni. Jer sve se to vrati!
EUR/RSD 117.9011
Најновије вести