Чедомир Божић: Паорима из војвођанске касе седам милијарди динара

У буџету Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство догодине ће бити близу седам милијарди динара – каже у првом интервјуу за „Дневник” покрајински секретар за пољопривреду Чедомир  Божић, доскорашњи председник Општине Жабаљ у два мандата
č
Фото: Youtube Printscreen

. – У креирању касе водило се рачуна о томе да се новцем располаже домаћински, па ће тако у 2021. години бити нових мера у односу на раније годишње програме. Српски пољопривредник је паметан и прилагодљив, и да би те добре особине биле максимално искоришћене, мора да постоји дугорочна и предвидива аграрна политика.

На почетку Божић каже да ће у фокусу деловања бити мала и средња пољопривредна газдинства и сарадња с локалним самоуправама.

– Имаћемо неколико конкурсних линија намењених општинама, које се односе, пре свега, на подизање квалитета живота у сеоским срединама. Програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта у АП Војводини у 2021. години опредељено је знатно новца за уређење каналске мреже, одводњавање и уређење атарских путева

За шта ће још бити новца догодине?

– Финансираћемо мелиоризацију деградираних шума, прераду воћа и поврћа и набавку дивљачи. Биће више новца него у 2020. години и за бољу противградну заштиту, настављамо финасирање комасација, улагаће се у реконструкцију и подизање рибњака, пошумљавање нових површина и бити новца


Тридесет конкурса биће објављено током 2021. године за јачање малих и средњих газдинстава

за конкурсе за израду пројектно-техничке документације за водне објекте у јавној својини. У тим огласима Секретаријат ће суфинансирати израду документације да би изашао у сусрет локалним самоуправама да буду спремније за Програм Владе Србије „Србија 2025” којим су предвиђене значајне инвестиције у том сектору јер ће предуслов да општине добију новац бити готова пројектно-техничка документација. У склопу планова у 2021. години предвиђени су и конкурси за објекте канализације, затим за спективе у ловству као и видео-надзор за изгајалишта дивљачи.

Када се могу очекивати конкурси за подстицање пољопривредне производње, којих је ранијих година било много?

– Већ почетком јануара биће објављени први кокурси за дододелу новчаних подстицаја ради снажења пољопривредне производње. Биће објављено појединачно тридесетак јавних огласа, али о њима бих могао да кажем више после Нове године. Намера нам је да и надаље новцем јачамо мала и средња газдинства и подстичемо развој агробизниса.


Боља опрема радарских центара

Три радарска центра – на Фрушкој гори, у Самошу и Бајши – имаће изграђене објекте и опрему за непрекидан рад, три савремена метеоролошка радара с оплеров-ефектом, од којих је један с двојном поларизацијом, 440 противградних ласерских станица, рачунарски систем за подршку аутоматском раду, теренска возила за транспорт и доставу ПГР-а... Тако опремљени центри знатно ће умањити штету коју сада трпи наша пољопривреда због временских неприлика.


Коју инвестицију бисте могли да истакнете као посебно значајну за нашу пољопривреду?

– Наставак улагања у аутоматски систем одбране од града на подручјима села Бајша и Самош, где ће бити изграђена два радарска центра и тако заокружена потпуна аутоматизација у покрајини. Систем аутоматизоване одбране од града у АПВ представља део јединственог система одбране у Србији јер се пројекат оперативно у Војводини спроводи подизањем три радарска центра. Пројекат започињемо после Нове године и биће финансиран две године. Чине га изградња три противградна центра. Центар „Фрушка гора” треба да буде завршен у јуну 2021. године, а за центре у Бајши и у Самошу биће током године објављена јавна набавка.

Шта су главни проблеми овдашње пољопривреде?

– То је недовољна економска ефикасност па ће зато програм ресора који водим бити усмерен ка улагањима у материјална средства газдинстава и прераду. Сматрам да тај вид аграрне политике јача производни ланац, повећава конкуретност, економску ефикасност, поспешује већу оријентисаност ка тржишту и утиче на дугорочну одрживост пољопривредних газдинстава. Када се говори о прехрамбеним пољопривредним производима с додатом вредношћу, подразумева се да се безбедност здравља потрошача не сме довести у питање. У борби за боље позицирање на тржишту произвођачи, осим испуњавања захтева законодавства у области безбедности хране, морају купцима понудити и „нешто више”. Додавање вредности производу је комплексно и постоје бројни начини за то, али основа мора бити квалитетан производ. Секретаријат за пољопривреду је кроз програм руралног развоја акценат ставио на производе с додатом вредношћу давањем субвенција за прераду меса, воћа и поврћа, грожђа, уљаних култура, зачинског и лековитог биља, пчелињих производа и разних врста гљива.

Зорка Делић

EUR/RSD 117.5702
Најновије вести