Извоз приплодних јуница закочили застарели параграфи

Фармер Мирослав Киш, таман када је након нешто више од три године дошао у прилику да убере плодове са прве фарме приплодних говеда расе лимузин запаћене у Србији, у Верушићу надомак Суботице, испречила се мера суседних држава из региона. Наиме, са породичне фарме Киш је већ утаначен извоз приплодних јуница лимузин расе, али се испоставило узалуд, јер су посао закочили застарели параграфи.
e
Фото: М. Митровић и Фарма Киш

- Произвели смо приплодне јунице за извоз за Босну и Херцеговину и Северну Македонију, међутим дошли смо у ситуацију да не можемо да их у овом моменту извеземо. Разлог због којег није могао да се оствари посао ме је заиста изненадио. Реч је о програму мера заштите и вакцинације који је још на снази услед квргавости коже код говеда, који је у Босни донет још 2016.године којим се спречава увоз из Србије и Црне Горе. Та мера је у Србији већ одавно прошлост, али они ту меру нису укинули - предочава Мирослав Киш.

Купац приплодних јуница из БиХ, појашњава Киш, после усаглашених сертификата, дошао је до тога да због мере која није укинута није у могућности да обави увоз из Србије.

- Уверили смо се тако да није довољно само произвести квалитетна приплодна грла, него да се више мора порадити и на другим стварима и неопходној логистици, да би се својом понудом могли укључити на тржишта у региону - указује Киш. - До сада нисмо били у таквој ситуацији, али смо сада  дошли у такву прилику…

Фарма Киш и фармери са којима сарађује, оријентисали су се на узгој висококвалитетних грла, а не само да се на фармама административно води да имају говеда са педигреом, само педигреа ради.

- Посветили смо се томе да праћење и оцењивање буде на нивоу, да узгајамо грла натпросечног квалитета, по критеријумима како се то ради у развијеним земљама са много развијенијим говедарством. Ми смо такав начин рада покушали пресликати у Србију. За сада то не функционише потаман јер је то дужи процес, али је то пут у коме и пратеће институције морају да се мењају и прилагоде нашем одгајивачком програму - сматра Киш.

Када неко, попут Мирослава Киша на овакав проблем укаже, добија као одговор питање: Па ко је то до сада извозио из Србије? Констатацијом, да се тиме до сада нико није бавио, Киш се не мири. Сматра да уколико на својој фарми на северу Бачке произведе квалитетне приплодне јунице или бикове лимузин расе, или то постигну и друге фарме, требало би омогућити да извозом у земље у окружењу домаћи фармери валоризују свој труд.      

Од добро упућених у прилике у говедарству чули смо да можда и није само у питању “заборавност” администрације у суседним државама, него и утицај тамошњих увозничких лобија, који форсирају пласман приплодних грла из развијених европских земаља. Заинтересованост је фармера из БиХ и Северне Македоније да приплодне јунице купују и у Србији, јер су фармери попут Мирослава Киша достигли квалитетну производњу, сигнал је да се баријере које постоје према тржишту у окружењу морају уклањати. Из производне групе за товно говедарство Удружења “Агропрофит” из Новог Сада, истичу да је напредак товног говедарства у Србији итекако приметан.

Јер, од 2009.године до данас број квалитетних говеда чисте расе у Србији је са 450 повећан на 11.000 грла, у чему смо претекли говедаре из Хрватске, а наша земља има најквалитетнију телад у региону, што поред домаћих кланичара знају и инострани купци.

За породичну фарму Киш прве 52 приплодне јунице расе лимузин увезене су директно из Француске, а сада, након нешто више од три године фарма броји око 260 грла ове месне расе, захваљујући успешном узгоју у систему крава-теле.

Циљ фарме Киш је био побољшање генетског потенцијала и повећање броја говеда лимузин расе у Србији и региону. Деловало је то у августу 2018.године као упуштање у авантуру, јер је до тада раса говеда лимузин на нашим просторима била готово непозната, али испоставља се да је био добар пословни потез овог газдинства.

- Предност ове расе је пре свега у томе што су, као једна од пет француских националних месних раса, изузетно великог рандмана, односно имају далеко бољи удео меса у укупној тежини, лакше се теле од, рецимо, сименталки, а за узгој не захтева одвише заштићене просторе него се ослања и на коришћење пашњака, што смањује трошкове исхране и повећава рентабилност. Код расе лимузин теле дуго остаје под кравом, око седам месеци, што олакшава посао фармеру - објашњава Мирослав Киш. 

Киш наглашава, с обзиром да су прве младе приплодне јунице увезли 2018. године, сада већ имају квалитетне јунице као сопствени производ, тако да фармери из Србије више не морају да их увозе, него имају и одговарајућу понуду са домаће фарме.

- Требало је да прође нешто више од три године да дођемо до првог производа који када смо улазили у овај посао, код нас нисмо могли купити - каже Киш. - Добро је да је држава финансијски подстицала унапређење овог сегмента у говедарству, али оно што није добро да наше пратеће институције се мало баве овом темом. Сви се баве товљачима и извозним билансима неких производа, а мало ко прича о крави, која је сасвим нешто друго у узгоју у систему крава-теле, у односу на држање музних крава. Ми се том проблематиком бавимо јер знамо наше циљеве, пошто у систему крава-теле нема млека. Окупљамо се и сарађујемо, размењујемо искуства, па ћемо убудуће као одгајивачка група ове расе говеда дати акценат и протежирати све оно што су предности расе лимузин и узгоја у систему крава-теле.  

 Милорад Митровић

 

EUR/RSD 117.3909
Најновије вести