КО НАМ „СКИДА КАЈМАК“ У МЛЕКАРСКОЈ ИНДУСТРИЈИ: Зашто сир купујемо НА ГРАМ

Шта је узрок поскупљења млека и млечних производа? Произвођач млека из Војводине литар млека продаје за око 50 динара. Паковање маслаца од 125 грама у трговинама, у зависности од произвођача, кошта од 200 па до чак 350 динара.
1
Фото: Pixabay, ilustracija

Путер је скуп. Марже на путер веће су и од 70 одсто. И то више није никаква новост. Али ко у производном ланцу, од њиве до рафа у трговини, због тога има путера на глави?

„Тржиште млека у Србији карактерише велики број малих произвођача и високо концентрисан сектор индустријске прераде млека. Резултат тога јесу неповољни услови откупа и стварање олигополског тржишта финалне прераде. Услед тога, пословни субјекти који се баве трговином, као наредни актери у ланцу снабдевања трудиће се да прилагоде своју продајну политику како би очували своје профите. Овако настала преливања цена плаћају крајњи потрошачи“.

Ових неколико реченица заправо су извод из текста који су потписали Миладин Ковачевић, Милена Б. Стевовић и Владимир Шутић, а који је објављен, 20. марта, у публикацији „Трендови“, коју редовно, на тромесечном нивоу, објављује Републички завод за статистику (РСЗ).

У тексту се наводи како управо због тога „доносиоци одлука треба да у фокус свог интересовања ставе питање трансмисије, односно вертикалног преноса цена и да ли су тада нарушени фер тржишни односи“.

Шта то значи? Да сељаци и пољопривредни произвођачи нису они који на цени путера, фигуративно речено, скидају кајмак. 

Многи су можда заборавили, али против произвођача млека у прошлости, тачније пре 15 година, водило се неколико поступака.

У јануару 2008. године Комисија донела  решење којим је утврђено да Млекара Суботица и Имлек имају доминантан положај на релевантном тржишту откупа сировог млека. Обе млекаре тада су пословале у већинском власништву Дунав храна групе, због чега их је Комисија сматрала једним учесником на тржишту.

Дакле, Антимонополска комисија је недвосмислено тада утврдила да су сељаци у примарној производњи били у неповољнијем положају, када је о откупу млека реч. Шта је логична последица, ако се сељацима продаја млека не исплати? Да продају или закољу краву.  Односно, да се број сточних грла смањи.

Да се то и догодило, показује и један извештај Државне ревизорске институције.

„Иако је у периоду од 2016. до 2018. Србија из буџета издвојила око 28 милијарди динара за подстицаје у сточарству, није дошло до повећања броја грла, код појединих врста животиња, производње меса и повећања извоза у области сточарства“, показао је извештај ДРИ који је објављен 2019. године. „Ова производња у нашој земљи суочава се са бројним проблемима, који за последицу имају смањење броја грла и пад производње појединих врста меса“, наводи се у овом извештају.

У том периоду смањен је и број крава. Са 916 хиљада, колико их је било 2015. године на 878 хиљада грла, колико их је било 2018. Године 2022. било их је још мање, укупно 800 хиљада.

На све треба додати да је у Извештају о инфлацији,  НБС касније објавила да су трговачке марже великих трговинских ланаца 26,8 одсто.

Као резултат „истраге о поскупљењима“ на домаћем терену држава и трговци су крајем септембра покренули акцију „боља цена“, где су марже на неке групе производа биле смањене.

Дневник, РТС

EUR/RSD 117.1117
Најновије вести