Забележен је пад броја продатих парцела али раст цена, иако је настављена стабилизација и смиривање на тржишту некретнина након двогодишњег, изразито динамичног раста, који је уследио после избијања пандемије корона вируса.
Традиционално највише цене држе Сремски и Јужнобачки округ, где је просечна вредност хектара од 13.500 до 14.400 евра, а максимална цена је од 25.600 до 27.800. Минимлна цена у Сремском кругу је 2.600, а у Јужнобачком 3.150 евра.
Максимална цена хектара у Западнобачком округу је 24.300, а минимална 1.950, док је у Јужнобанатском најскупљи хектар продат за 24.250 евра, а најјефтинији за 1.300. У осталим деловима Баната најскупљи хектар је коштао 19.450, а најјефитнији 1.250. У Севернобачком округу максимална постигнута цена је 21.200, а минимална 3.400 евра по хектару.
У Шумадији и Западној Србији, где је забележено више продатих парцела у односу на исти период прошле године, најскупљи хектар је нашао новог купца за 29.950, док је минимална цена била 775 евра.
Најјефтинија је земља у Јужној и Источној Србији, где је хектар продат за свега 421, што је дупло више у односу на 2020. годину, када је цена хектара била свега 200 евра.
У Каћу продата парцела за 1,5 милиона евра
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Каћу по цени од 76 евра/м2 за парцелу површине 19.743 м2, а то је уједно и најскупље пољопривредно земљиште у Србији за које је издвојено 1,5 милиона евра.
Београдски регион држи прво шампионско место по постигнутим ценама па је овде хектар достигао 36.850, што је мање у односу на прошлу годину, када је цена ишла чак до 41.800 евра.
После станова, у трећем кварталу 2023. године највише је прометовано пољопривредно земљиште и то 17 посто, затим грађевинско земљиште 16 процената и куће 14. У трећем кварталу 2023. за куће је издвојено 131,2 милиона евра (9 посто), за грађевинско земљиште 107 милиона евра (7 посто), за пословне просторе 73,3 милиона евра (5), а за пољопривредно земљиште 52,6 милиона евра (4 посто).
С. Аничић Илић
