- За поврће је најбоља да у наредном периоду буде што више сунца, јер мањак влаге у земљи професионални повртари могу да надоместе наводњавањем - казао је за "Дневник" асистент на Пољопривредном факултету у Новом Саду мастер инжењер Ђорђе Војновић. - Кишно време повећало је трошкове производње поврћа због појаве болести пошто су заштитна средства знатно скупља него прошле сезоне па би произвођачи финансијски боље прошли да су користили системе за наводњавање. ли без обзира на то каква је била клима током пролећа поврћа ће бити довољно за домаће потребе и за извоз, јер поједемо око130 килограма по глави стнаовника, а процењјуе се да ћемо га имати око 200 килограма по становнику.
Честе кише, скупљи трошкови производње и нижи приноси допринели су да поврће на пијацама и у маркетима плаћамо знатно више него прошле године .
Како сезона одмиче поврћа је све више у понуду, ли цене не падају. Млади кромпир се већ дуже време продаје од 130 - 150 динара, а лане смо га у ово доба плаћали око стотину динара. Килограм краставаца - салатара продаје се око 80 динара, а прошлог лета у ово време га је било и по 60 динара, а ако се на пијачним тезгама пазарило после радног времена могао купити и за 40 динара.
Цена црног лука никако да се спусти већ дуже време, јер још од зимус килограм кошта око 200 динара, а ни сада доласком новог рода није ништа јефинији, килограм се продаје у просеку око 180 динара. У ово доба прошле године коштао је од 80 до стотину динара.
Једино је бели лук јефтинији него лане, кошта 350 - 400 динара, а у јуну - јулу 2022. године плаћали смо га око 500 динара.
Парадајз из пластеника кошта од 200 до 350 динара, а разлог томе је то што смо имали хладан и облачан април и мај месец, па су повртари морали да додатно загревају и осветљују заштићени просотор. Лане је био упола јефтинији.
Војновић каже да је велика количина кише, која је у неким деловима Војводине пала и за два пута више у односу на вишегодишњи просек, утицала на смањење приноса лубенице, диње и краставца корнишона у првим бербама, пре свега због појаве трулежи.
- Уколико у наредном периоду наступи сунчано време без падавина, можемо се надати вишим приносима у бербама које следе – рекао је Војновић.
У усеву црног лука, казао је, кише су допринеле развоју проузроковача пламењаче што ће се неповољно одразити на висину приноса, а и дужину складиштења луковица током зиме. У њивској производњи кромпира, парадајза и пасуља кишно и прохладно време изазвали су појаву проузроковача црне пегавости док је код паприке и пасуља примећено присуство проузроковача бактериоза.
По речима Војновића кише пљусковитог карактера утицале су на формирање покорице земљишта у производњи поврћа на отвореном пољу, те је препорука да се обави међуредна култивација или окопавање, како би се обновио водно - ваздушни режим земљишта и спречило одавање воде капиларним путем.
У производњи паприке из директне сетве семена, појава покорице је отежала ницање, те су многи произвођачи морали да пресејавају парцеле, што ће одложити пристизање првих приноса паприке. Међутим, многи су се одлучили да уместо пресејавања паприке, на тим парцелама расаде купус, па је на тржишту повећана потражња за расадом касног купуса.
Војновић наглашава да је код парадајза у заштићеном простору, примећена повећана активност парадајзовог мољца. Поред пестицида, неке од мера за смањење његове бројности су постављање феромонских или водених клопки и примена инсеката предатора. Такође је важно да се унутар и изван објеката заштићеног простора, уклоне сви корови који су прелазни домаћини овом штетном инсекту.
З. Делић
