Он је забележен и у тонажи, али и у девизној вредности током 2022. и 2023. године. Пема подацима Републичког завода за статистику са вредношћу од око 280 милона еура, извоз 2023. године био је за трећину мањи него 2021. године. У истом периоду пао је и увоз тог воћа у Србију, у ком предњачи малина произведена у Босни и Херцеговини.
Стручањак за воћарство, др Александар Лепосавић, истиче да је више разлога за овакво стање кад је у питању српска малина.
- Са једне стране ту су нереални захтеви производача, а са друге незнање и непознавање стања тржишта од стране откупљивача и извозника. Велики проблем је и иступање појединих, а врло често и самозваних представника једне или друге стране, произвођача или извозника. Они су у великој мери допринели свеукупној конфузији и знатно утицали на позицију Србије као светског лидера у производњи најквалитетније малине на свету, истакао је Лепосавић.
Велике штете због оваквог стања трпе и произвиђачи, а многима од њих малинарство је и водећи извор прихода. Незадовољни откупном ценом коју им нуде хладањачари, воћари неретко се одлучују и на протесте током сезоне бербе.
- Све ово веома дестимулисуће делује на малинаре због чињенице да су произвођачи у великој мери незадовољни прошлогодишњом сезоном, а има и оних који нису наплатили своју робу још од 2022. године, истиче Лепосавић.
Откупна цена малине прошле године била је прилично ниска, тако да се већ поставља питање какво ћемо стање имати ове године.
Осим за свежом, опала је потражња и за српском замрзнутом малином. Пад тражње за замрзнутом малином је све више неуједначен и креће се од 10 процената у Француској, до чак 40 одсто у Немачкој, што су два највећа тржишта за замрзнуту српску малину.
Текст и фото: РИНА
