Претрес односно, другостепено суђење биће одржано у односу на све оптужене.
Портпарол Апелационог суда Мирјана Пиљић рекла је Танјугу да је главни претрес пред тим судом заказан од 11. до 15. јануара следеће године.
У септембру је овај суд седам дана разматрао жалбе тужилаштва за организовани криминал и одбране на другу првостепену пресуду власнику Делта холдинга и осталим оптуженим, али је закључио да мора сам да изведе одређене доказе неопходне за доношење правоснажне пресуде
Апелациони суд сада треба да донесе правоснажну одлуку, пошто је првостепену пресуду већ једном укидао.
На разматрању је друга првостепена пресуда Мирославу Мишковићу и осталим оптуженим изречена у марту 2019. године у Специјалном суду у Београду.
Мирослав Мишковић је осуђен на две и по године затвора и новчану казну од осам милиона динара због помагања сину Марку да утаји порез по одбитку од капиталног добитка из пословања путарских предузећа, од 320.3 милиона динара.
Апелациони суд је раније потврдио пресуду којом су Мишковић и остали правоснажно ослобођени оптужби за оштећење путарских предузећа у Србији, али је укинуо део пресуде који се односио на утају пореза и наложио да му се суђење понови.
Осим Мирослава Мишковића у овом случају његов син Марко осуђен је због утаје горе поменуте суме на годину дана кућног затвора и новчану казну од осам милиона динара.
Његово предузеће Мера Инвест ДОО пресудом, која се разматрам, је обавезано да уплати 320 милиона динара у буџет државе Србије на име неизмирених пореских обавеза.
Власник Нибенс групе, који је учествовао са Мишковићима у послу са путарским предузећима Мило Ђуршаковић, осуђен је на јединствену казну од четири године и три месеца затвора и новчану и казну од шест милиона динара због утаје пореза, као и због злоупотребе положаја одговорног лица у случају оштећења Крушевачке фабрике мазива (ФАМ).
Суд је такође Ђурашковића обавезао да на име противправне имовинске користи стечене по основу неизмиреног пореза на капитални добитак физичког лица, уплати у буџет Републике Србије око 142 милиона динара, у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде.
Остали оптужени добили су казне од осам месеци до три године затвора.
Живојин Петровић и Јадранка Бардић су осуђени на по осам и шест месеци кућног затвора због помагања Марку Мишковићу у утаји пореза.
Петровићу је и изречена и новчана казна од 500.000 динара, а Бардићевој 250.000 динара.
Такође су осуђени сарадници Мила Ђурашковића поводом оштећења ФАМ-а због кривичног дела злоупотреба положаја одговорног лица.
Ристо Ристић осуђен је на три године затвора, на по две године затвора осуђени су Дејан Јевтић, Боро Јелић, Бранислав Јовановић и Љиљана Костић, док је Срђан Филиповић добио казну од годину и по дана затвора.
Ђурашковић и његови сарадници обавезани су да у року од три месеца од правоснажности пресуде солидарно да уплате 2,8 милијарди динара за накнаду штете предузећу ФАМ.
Свима је суђење било поновљено по налогу Апелационог суда у Београду, који је у септембру 2017. године укинио првостепену пресуду којом су Мишковићи и Ðурашковић били осуђени за пореску утају и наложио да им се суђење понови за то дело, а Ђурашковићу и његовим сарадницима и за злоупотребе са Фабриком мазива.
Мишковићи и Ђурашковић као и још четири окривљена су због недостатка доказа истом одлуком Апелационог суда тада правоснажно ослобођени оптужби за злоупотребе са путарским предузећима, због чега су били првобитно ухапшени у децембру 2012. године.
Против Мишковића, Ђурашковића, као и још осам оптужених, кривични поступак је покренут крајем 2012. године због сумње да су оштетили путарска предузећа за више милиона евра и утајили порез.
Тада су били ухапшени и после вишемесечног боравка у притвору пуштени су да се бране са слободе, пошто су положили вишемилионска јемства у еврима.
Након изрицања друге првостепене пресуде у марту 2019. године, суд им је после скоро седам година вратио пасоше.
Њима је блокиран велики део имовине, али Делта холдинг ради.
Правоснажном одлуком Апелационог суда 2017. године "пала је" оптужница тужилаштва за организовани криминал која је Мишковиће и Ђурашковића теретила да су финансијским трансакцијама извлачили новац из путарских предузећа и тако довели до њихове пропасти, односно да су их у периоду од 2005. до 2010. године оштетили за 16,95 милијарди динара, а буџет Србије за 472 милиона динара.
Случај у вези са Фабриком мазива из Крушевца покренут је 2010. године.
У том случају, сумња се да су оптужени оштетили предузеће из Крушевца за око 3.181.070.378,54 динара (више од 32 милиона евра) и Ђурашковићу прибавили имовинску корист у укупном износу од 1.498.289.138,43 динара (око 15 милиона евра).
С обзиром да је већина оптужених за путарска предузећа била и на оптужници за ФАМ, поступци су били спојени и у фебруару 2015. године је кренуло обједињено суђење.
